др Миомир Кораћ

директор

Археолошки институт
Кнезa Михаила 35/IV
11000 Београд
Србија, Факс

Телефон+381 11 3282 081
+381 11 2637 191
Факс+381 11 2180 189

Научни саветник др Миомир Кораћ од 2015. године је директор Археолошког института у Београду. Одмах по дипломирању запослио се у Археолошком институту, на место асистента за класичну археологију. Од 1990. до 1997. коруководи, а од 1997. године руководи пројектом Виминацијум истражујући римски град Виминацијум и логор легије VII Клаудије Пије Фиделис. Био је сарадник на више пројеката САНУ: са академиком Драгославом Срејовићем- пројекат “Феликс Ромулијана-Гамзиград” и “Римски царски градови и палате”, са академиком Слободаном Душанићем на пројекту “IMS Inscriptiones de la Moesiae Superieure“, као и са академиком Бориславом Јовановићем на пројекту „Археолошка карта Србије“

Данас руководи научноистраживачким пројектом „ИРС – Виминацијум, римски град и легијски војни логор – истраживање материјалне и духовне културе, становништва, применом најсавремених технологија даљинске детекције, геофизике, ГИС-а, дигитализације и 3Д визуализације“ који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Презентујући резултате научних истраживања, M. Кораћ је од 2007. до 2019. године одржао више од тридесет предавања заснованих на резултатима пројекта Виминацијум, на више универзитета и угледних институција: Албани, Њујорк, Бостон, Чикаго, Лос Анђелес, Сан Франциско, Лондон, Милано, Венеција, Аквилеја, Келн, Рим, Бордо, Берлин, Будимпешта, Рим,Ла Валета, Монтевидео, Буенос Ајрес, Асунсион, Бразилија, Сантјаго де Чиле, Лима, Ла Паз, Санта Круз и Праг.

За време рада у Археолошком институту, M. Кораћ је као експерт обављао i више дужности у министарсту науке. Од 2004. до 2010. године је као експерт Министарства просвете, науке и технолошког развоја био члан Одбора за оцену пројеката из историје, етнологије, археологије, историје уметности и музикологије. Од 2010. до 2014. године као експерт Министарста науке врши дужност председника интердисциплинарног одбора за оцену пројеката при Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Од 2005. године, оснивач је и уредник научног часописа “Археологија и природне науке” (“Archaeology and Science”) који има међународну редакцију и излази на страном језику као и са резимеом на српском.

М. Кораћ је са својим тимом изградио први археолошки научно-истраживачки центар који се простире на преко 5000 м2 под називом – “Domus Scientiarum Viminacium”-(научно-истраживачки центар Виминацијум). Године 2014. отвора “Мамут парк – Виминацијум”. У овом палеоонтолошком парку смештени су мамути стари око 1.000.000 година и по потпуно очуваној јединки мамута је јединствен у светским мерилима.

M. Кораћ са српске стране руководи са шест међународних пројеката  које финансира Европска унија.

Упоредо са овим радом последњих скоро четрдесет година M. Кораћ се посветио унапређњу примене рачунара у археологији. Из тога је произашла сарадња на заједничким пројектима са Математичким институтом, Природно-математичким факултетом и Електротехничким факултетом у Београду.

 

Образовање

1996 – Доктор археологије
Филозофски факултет Универзитета у Београду
Одбрањена теза: Античке лампе са територије Виминацијума

1990 – Магистар археологије
Филозофски факултет Универзитета у Београду,
Одбрањена теза: Касноантички и палеовизантијски логори код Ушћа Слатинске реке и Љубичевца

1980 – Дипломирани археолог
Филозофски факултет Универзитета у Београду,

 

Језици: енглески, немачки

 

Најзначајнији резултати:

2007 – 2008        Помоћник министра културе за културну баштину Републике Србијe

2005 – 2010         Члан-експерт министарства науке у Одбору за оцену пројекта из историје, археологије, етнологије и музикологије

2005                     Уредник часописа Археологија и природне науке

2006 – 2010         Руководилац пројекта “Примена геофизичких метода, ГИС, ГПР, и ГПС и новихтехнологија у истраживању  римског града  и легијског логора Виминацијум”

2010 – 2014         Председник и члан Интердисциплинарног пројекта за оцену пројеката Министарства просвете и науке

2010 – 2014         Руководилац пројекта “ИРС – Виминацијум, римски град и легијски војни логор -истраживање материјалне и духовне културе, становништва, применом најсавременијих технологија даљинске детекције, геофизике, ГИС-а дигитализације и 3Д визуализације”

2010 – 2014         Руководилац са српске стране у пројекту ЕУ “Т-Pass” (Италија, Словенија, Србија)

2010 – 2014         Руководилац са српске стране у пројекту ЕУ “ОpenArch” (Шпанија, Холандија, Италија, Шведска, Немачка, Финска, Енглеска, Велс, Француска, Србија

2010 – 2014         Руководилац са српске стране у пројекту ЕУ “Danubelimesbrand” (Аустрија, Мађарска, Хрватска, Бугарска, Румунија, Србија)

2011 – 2012         Директор Центра за промоцију науке при Министарству просвете и науке

2012 – 2013         Председник Управног одбора Центра за промоцију науке

2012 –                   Члан стручног већа Градског завода за заштиту споменика културе

2010 – 2014         Председник Управног одбора Историјског института

2015-                    Директор Археолошког института

2015                     Уредник Старинара, часописа Археолошког института

 

Руковођење домаћим и међуародним пројектима:

ИРС – Виминацијум, римски град и легијски војни логор -истраживање материјалне и духовне културе, становништва, применом најсавременијих технологија даљинске детекције, геофизике, ГИС-а дигитализације и 3Д визуализације

T-PASS – пројекат повезује један од најзначајних римских градова Аквилеју са Емоном и Виминацијумом. Реализован је у сарадњи са Фондацијом Аквилеја (Fondazione Aquileia). У пројекту учествују Италија, Словенија и Србија.

DANUBE LIMES BREND је реализован у сарадњи са шест подунавских земаља: Аустрија, Словачка, Мађарска, Србија, Румунија, Бугарска. Овим пројектом Виминацијум је заједно са римским локалитетима на средњем току Дунава номинован и постављен на тентативну листу УНЕСКА 2015. године.

OPEN ARCH – ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА АРХЕОЛОГИЈА – је реализован са 11 земаља: Шведска, Финска, Велс, Енглеска, Холандија, Француска, Шпанија, Немачка, Аустрија, Швајцарска и Србија. Овим пројектом је реализовано више екперимената везаних за римски начин сахрањивања, свакодневни живот, римску војску и системе римске државе.

АНТРОПОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ СТРОНЦИЈУМ АНАЛИЗА – се остварује са највећом Државном антрополошком збирком Немачке са седиштем у Минхену.

COST PROJECT – COST (EuropeanCooperationinScienceandTechnology) је програм који финансира Европска Унија у оквиру ХОРИЗОН 2020, а који омогућава стручњацима да осмисле и креирају интердисциплинарне истраживачке мреже широм Европе.

 

Награде и признања

(2018)Археолошки парк Виминацијум добио је специјално признање “Živa Award 2018” за руковођење културно-историјским местом у Прагу

(2017) награду Стефан Првовенчанин за допинос у науци и култури

(2016) октобарску награду града Пожаревца 2016. године

(2014) ЕXARC награду Холандије за 10 најбољих археолошких паркова Европе

(2014)Сретењски орден за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних, научних и културних делатности

(2013) златне значке Културно-просветне заједнице Србије

(2012) добитник је признања легата Мише Анастасијевић

(2011) LUNA-TBWANewYork престижна међународна награда за допринос култури

 

Библиографија

Монографије

Korać, M.  2018. Oil-Lamps from Viminacium, Tom II, Beograd:  Arheološki institut

Korać, M. Mikić, Ž. 2015. Antropološka kolekcija Viminacium i nekropola Pećine, Beograd: Arheološki institut, posebna izdanja 7

Korać M. et al, 2014. Frontiers of the Roman Empire. Roman Limes in Serbia/Rimski Limes u Srbiji, Beograd : Arheološki institute

Korać, M. Golubović, S.Mrđić, N. 2014. Rimski limes u Srbiji / Roman Limes in Serbia, Beograd: Arheološki institut

Мaksin, M. Pucar, M. Milijić, S. Korać, M. 2011.  ODRŽIVI RAZVOJ TURIZMA U EVROPSKOJ UNIJI I SRBIJI,ODRŽIVI RAZVOJ TURIZMA U EVROPSKOJ UNIJI I SRBIJI, Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije

Korać,  M. Mrđić, N.Golubović, S. 2009. Itinerarium Romanum Serbiae, Beograd: Centar za nove tehnologije

Korać, M. i Golubović, S. 2009. Viminacium – Više Grobalja 281-530 (kremacija) 268-560 (inhumacija), Tom II, Beograd: Arheološkii nstitut – Centar za nove tehnologije

Korać, M. 2007. Slikarstvo Viminacijuma, Beograd:  Arheološki institut- Centar za nove tehnologije

Поглавља у монографијама и зборницима

Korać, M. Golubović, S. Mrđić N. 2018. Research of Viminacium and its Suburban Zones, in Vivere Militare Est. From Populus to Emperors – Living on the Frontier, II, ur. S. Golubović i N. Mrđić, 41-72. Beograd: Arheološki institut

Golubović, S. i Korać, M. 2013. Bringing to Life the Ancient City of Viminacium on the Danube, u Presenting the Romans, ur. N. Mills, 65-73.Woodbridge: Boydell Press

Golubović, S. i Korać, M. 2008. Cremation Burials at Viminacium (I-III c. AD.), u Funerary Practices in Central and Eastern Europe (10th c BC – 3rd c. AD), ur. V. Sîrbui R. Ştefănescu,109-118. Brăila – Braşov, Muzeul Brăilei

Радови у научним часописима

Korać, M. 2018.  Late Roman and Early Byzantine Fortifications Ljubičevac and Ušće Slatinske Reke, Ђердапске свеске 8: 1-198.

Korać, M. Ricl, M. 2017. New Greek and Latin Inscriptions from Viminacium, Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik  203: 235 – 249.

Jovičić, M. Korać, M. Mrđić, N. Dimitrijević, V. Chu, S. Kostić, D. Blackwell, B. 2015. The latest steppe mammoths (Mammuthus trogontherii (Pohlig)) and associated fauna on the Late Middle Pleistocene steppe at Nosak, Kostolac Basin, Northeastern Serbia. International Union for Quaternary Research 379: 14–27.  http://www.journals.elsevier.com/quaternary-international/

Muttoni, G. Dimitrijević, V. Korać. M. et al., 2015. Age of Mammuthus trogontherii from Kostolac, Serbia, and the entry of megaherbivores into Europe during the Late Matuyama climate Revolution, Northeastern Serbia. International Union for Quaternary Research 379: 439 – 447.

Jovičić, M. Korać, M. Mrđićet N. al., 2015. Exposing mammoths: From loess research discovery to public palaeontological park, Quaternary International, 372: 142 – 150.

Korać, M. Mikić, Ž. 2015.  Viminacium – Cemeteries and Burial Locations During the Great Migration Period, Arheologija i prirodne nauke 10:185 – 192.

Marković, S.B., et al., 2014. Palaeoenvironment and geoconservation of mammoths from the Nosak loessepalaeosol sequence (Drmno, northeastern Serbia): Initial results and perspectives. Quaternary International, Volumes 334-335: 30-39. http://dx.doi.org/10.1016/j.quaint.2013.05.047

Korać, M. 2014. Pre – feasibility study Itinerarium Romanum Serbiae, Археологија и природне науке  9: 9 – 34.

Golubović, S. i Korać, M. 2013. Grave Inventory – a Reflection of the Belief of Deceased. Tibiscum (Acta Mvsei Caransebesiensis) 3: 124-136.

Golubović, S. Korać, M. 2011. The Recent Discovery of a Temple Complex at Viminacium, Bolletiono di Archeologia on line: 33 – 36.