Археолошки институт представља јединствену, централну научно-истраживачку установу у Србији која је посвећена археологији. Основала га је Српска академија наука и уметности 1947. године, а од 1961. је самостална установа.

  • No products in the cart.

Антика

Антички пројекат

Истраживања античке археологије су фокусирана на анализу римских градских центара, војних логора и резиденцијалних комплекса у Србији, пре свега оних на којима су систематски радови у току (Сирмијум, Виминацијум, Медијана, Ромулијана, Шаркамен, Равна). Посебну пажњу домаћих и светских стручњака изазвала су истраживања Виминацијума и постигнућа овог пројекта у последњих 20 година, као и две царске резиденције, у Гамзиграду (Romuliana) и у Шаркамену, које поред палате садрже и специфичне сакралне споменике. Оне су настале на местима где су раније постојале виле, које су, обимним архитектонским захватима, трансформисане у резиденције царева из доба тетрархије. Истраживања у Медијани код Ниша показала су да је и на овом локалитету луксузна вила током IV века прерасла у резиденцијални комплекс. Процеси трансформације градских центара ишли су у другом правцу, односно формирани су или око домородачких насеља или око војних логора. Насеобине уз логоре су временом прерастале у центре са свим обележјима града, што подразумева и мултиетничку структуру становништва, привредне и јавне објекте различитог карактера, као и развијену занатску и трговачку делатност. То показују и вишедеценијска истраживања Виминацијума и Сингидунума. Током претходног пројектног циклуса завршено је ископавање јединог амфитеатра на тлу некадашње Горње Мезије и почело се са истраживањем војног логора у Виминацијуму. Истраживања на Виминацијуму већ скоро две деценије трају преко целе године (ради се 11 од 12 месеци и не ради се само од средине децембра до средине јануара). Сва ова истраживања подразумевају и мултидисциплинарни приступ. Поред дефинисања њихових грађевинских фаза, радиће се и на праћењу процеса трансформације појединих насеља и њихових међусобних односа. То обухвата анализу архитектонских објеката, као и обраду свих покретних налаза, што условљава учешће архитеката, археолога специјалиста за одређене области нумизматичара и епиграфа. На тај начин биће могуће сагледавати специфичности у процесима романизације и урбанизације унутрашњости Балкана.