Рани средњи век
Рад на пољу археологије раног средњег века обухвата изучавање процеса гашења античких/рановизантијских средишта и оснивање висинских и низијских насеља, односно утврђења и насеља отвореног типа. На основу теренских истраживања у Царичином граду испитују се модели краха рановизантијског света, могућег суживота или пак акултурације и трансформације у средњовековно друштво. Потребно је нагласити да су та истраживања, у којима поред Археолошког института из Београда и француских колега из бројних институција учествују и стручњаци из Немачке, наглашено интердисциплинарна. Тако се прибављају сетови пратећих података о коришћењу зграда, исхрани, савкодневном животу и сл. С друге стране, проучавање утврђења има за циљ проверу старих и добијање нових података о животу и војној и привредној активности у ранијем одсечку предложеног временског распона, као и о обезбеђивању модела коришћења простора и ресурса. То се постиже систематским рекогносцирањима утврда у географски издвојеним микрорегијама, њиховим што прецизнијим датовањем и сагледавањем локација у односу на привредне и путне токове. Осим реокупације старих висинских утврђења, што ће се такође проучавати, између осталог и на простору Београдске тврђаве и под окриљем вишедеценијског пројекта Археолошког института, епоху раног средњег века одликује линеарно заснивање оторених села у долинама река.
Циљ истраживања је да се изуче структура, просторна организација и економија тих насеља, и да се они просторно сагледају и упореде са карактеристикама насеља са одбрамбеном функцијом. Корпусу проблема и грађе раног средњег века припада и бављење археологијом Авара, који су своја насеља на југу Панонске низије заснивали на истим премисама – на ивицама зона плављења. У наредном периоду планирано је обликовање синтезе објављених и (ре)интерпретираних података о налазиштима и материјалној култури авародопског периода. Значај теме је и у томе што су Авари, уз друге факторе, снажно утицали на распад рановизантијске границе на Дунаву и повлачење царске војске и администрације, а последично и депопулацију Централног Балкана. С претходним у вези, од значаја je изучавање поставарског-раномађарског хоризонта у Војводини. Наиме, студије раномађарске материјалне културе, посебно материјала из некропола, доста су узнапредовале током последње две деценије, да постоји потреба за ревизијом до сада објављеног материјала тог хоризонта на северу данашње Србије.
-
Археолошка проспекција доњег тока Западне Мораве
Трогодишњи пројекат рекогносцирања, који је реализован од 2018. до 2020. године, имао је за ужи научни циљ утврђивање образаца насељавања и коришћења ресурса западног Поморавља у различитим периодима, а нарочито у средњем веку
-
Царичин град
Царичин град, локалитет који највећи број истраживача данас идентификује са Јустинијаном Примом, представља један од најупечатљивијих примера обнове Илирика спроведене од стране Јустинијан II (527-565). Дух те обнове остао је забележен у делу "О грађевинама" Прокопија из Цезареје, у којем се наводи велики број новоподигнутих и обновљених утврђења на подручју Илирика