Средњовековна тврђава и град Копријан (Курвинград), налази се у селу Малошиште у општини Дољевац. Припада атарима села Клисура и Малошиште и  налази се на к.п. бр. 1 КО Малошиште и к.п. бр. 5055 и 5056 К.О. Клисура, општина Дољевац. Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије бр. 541/47 од 17. новембра 1947. године, под именом Курвинград стављен је под заштиту државе заједно са непосредном околином. Одлука о категоризацији Копријана као непокретног културног добра од великог значаја објављена је у Службеном гласнику СРС од 7. априла 1979. године.

Тврђава Копријан је подигнута на стратешки добром месту, на обронцима планине Селичевице, над десном обалом Јужне Мораве близу ушћа Топлице. Позиција тврђаве – над Курвинградском сутеском а на јужном ободу Нишке котлине, био је од велике важности, имао је улогу да наџире путни правац дуж моравске долине и брани пут према северу. На овом месту претпостављен је византијски град Комплос, који се у хрисовуљи цара Василија ИИ из 1119/20. године помиње као једно од пет места у Нишкој епархији. Град је обновљен као погранично утврђење за време владе кнеза Лазара, 1372. године. Према натпису који се некада налазио изнад градске капије, Копријан је сазидао Ненад, син казнаца Богдана 1372. године, који је у то време био у служби кнеза Лазара.

За време борби за османски престо 1413. године, Копријан је заузео и разорио султан Муса. После његовог пораза и убиства, нови султан Мехмед је град вратио деспоту Стефану Лазаревићу. Даља судбина Копријана је била прилично бурна, јер је град био често у средишту српско-турских сукоба и мењао је господара. Након краткотрајне турске власти (1425–1428) одредбама Сегединског мира 1444. био је међу 24 града који су враћени деспоту Ђурђу. Под турску власт Копријан пада вероватно 1451. године. Након тога тврђава није обнављана, будући да се налазила у дубини османске територије.

Копријан спада међу боље сачуване споменике српског средњег века. Утврђење правилне правоугаоне основе има површину од око 30 ари. Са свих страна је окружено рововом. На правилним размацима дуж бедема се налазе куле квадратних основа, које су биле затворене са све четири стране. На врху узвишења се могу видети обимни зидови утврђења правоугаоног облика, са рововима који га окружују. Бедеми са кулама најбоље су сачувани на источној страни, у висини од више од 10 м, док се положај главне куле назире у конфигурацији терена. У већој мери сачуван је и бедем са северне стране, док се  на јужној и западној страни правци фортификације тек назиру.  У источном делу тврђаве делом су видљиви остаци цистерне.

Археолошка истраживања Копријана су на самом почетку. Покренута су упоредо са конзерваторско-рестаураторским радовима 2020. године, од стране Завода за заштиту споменика културе Ниш. Те прве године су обављена прелиминарна геофизичка истраживања методама геоелектричног скенирања и електричне томографије (ЕРТ), с циљем да се дефинишу структуре унутар утврђења. Иако том приликом нису добијене јасне слике поџемљишта, због велике количине шута и камена, укрштањем тих података са археолошком проспекцијом омеђане су зоне од примарног археолошког интереса.

Од 2022. године, археолошка истраживања Копријана се спроводе у организацији Археолошког института. Успостављен је вишегодишњи Пројекат систематских археолошких истраживања, са крајњим циљем да се остаци средњовековне тврђаве Копријан истраже, заштите, конзервирају и делимично обнове, како би се овај вредан споменик уврстио међу културно-историјске знамене са туристичким потенцијалом. Пројекат предвиђа свеобухватно изучавање прошлости средњовековне тврђаве Копријан и њеног окружења.

Истраживања су започела у зони уз источни бедем Горњег града. Већ на самом почетку, установљено је да је тврђава знатно девастирана, јер је столећима служила као позајмиште камена за грађевинске потребе локалног становништва. Уз то, у унутрашњости утврђења  примећују се трагови нелегалног копања. Током радова потврђено је постојање великих наслага шута, на појединим местима његова дебљина износи и до скоро два метра. У његовој испуни откривен је мали број рецентних налаза, попут чаура из Првог светског рата и новчића с краја 20. века. Рушевински слој формиран је над слојем пожара који карактерише интензивна гареж и пепео. Овај слој није једнако заступљен на свим истраженим деловима – интензивнији је на простору уз бедеме што наводи на закључак да највероватније представља остатке изгореле кровне конструкције.  Испод овог слоја наилази на слој богат средњовековним материјалом. У питању је ниво који је настао у времену најинтензивнијег коришћења утврђења, крајем 14. и почетком 15. века. У највећем делу ископа истраживања су заустављена на овом најмлађем нивоу. Уз то, дефинисани су обимни зидови Горњег града са северне, западне и јужне стране, као и зидови главне, бранич куле на споју источног и северог бедема.

Одабрана библиографија:

Стојановић Љ. 1927. Где је град Копријан, Прилози КЈИФ VII, 1-2, 217–219.

Марковић М. А. 1937. Натпис из града Копријана, Старинар XI, 98–99.

Дероко А. 1950. Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд, 120–121.

Костић М. 1967. Да ли је средњовековни град Копријан данашњи Курвин град, ЛЗ 7, 154–156.

Јовановић Ј. 1969. Градови Копријан и Јелица у доба Деспотовине, ЛЗ 9, 257–261.

Томовић Г. 1974. Морфологија ћирилских натписа на Балкану, Београд, 78–79.

Каниц Ф. 1985. Србија – земља и становништво, Београд, 15–6.

Поповић М. 1989. Утврђења Моравске Србије, у: Свети кнез Лазар – Споменица о шестој стогодишњици косовског боја 1389–1989, Београд, 82, 84.

Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља 2010. ред. С. Мишић, Београд, 140–141.

Бикић В., Војводић У. 2023. Археолошка истраживања тврђаве Копријан код Дољевца – методологија и први резултати, у: Српско археолошко друштво. Јесењи састанак средњовековне секције. Програм и апстракти, Нови Пазар, 25.-26. новембар 2022. године, (прир.) Марин Бугар, Београд, 16–17.