Римски локалитет Герулата у селу Мироч на истоименој планини, на простору општине Мајданпек, обухвата мању римску фортификацију – кастел и цивилно насеље, који су штитили пут који је спајао долину Поречке реке и античку Талијату (Талиата) код Доњег Милановца са римским утврђењем и градом у близини данашње Брзе Паланке (Егета). На Табули Појтингеријани (Табула Пеутингериана) је представљено као једно од две станице на том путу, VIII римских миља од Талијате. Друга је била Унам, VI миља од Герулате. Први помени утвђења су код путописаца Ф. Каница и Е. Свободе. Утврђење је јасно уочљиво у терену, са местимично видљивим остацима бедема на површини.

Прва систематска археолошка ископавања се спроводе од јула 2021. године у сврху номинације на листу Унескове светске културне баштине. Локалитет се налази на Прелиминарној листи Унеска Фронтиерс оф тхе Роман Емпире (WHS FRЕ) Сербиа (Реф. WHTL-6475) и ископавања би требало да пруже податке потребне за финалну израду номинационог досијеа, с обзиром на то да локалитет до сада никада није ископаван. Археолошка ископавања предвиђена у оквиру петогодишњег плана имају циљ да дефинишу димензије фортификације, као и простирање викуса и некропола.

Прва геофизичка проспекција терена вршена је 2010. године под руководством др Софије Петковић у јужном делу претентуре утврђења. Том приликом је евидентирана грађевина правоугаоне основе за коју се претпоставља да представља зграду команде каструма (принципиа). Наредна геофизичка снимања терена су вршена 2021. године у северозападном делу утврђења и потврдила су постојање бедема и мањих објеката уз бедем.

Методологија првих систематских археолошких истраживања предузетих 2021. године, обухвата квадратну мрежу која је позиционирана на простору целог утврђења (површине око 2 ха). На основу конфигурације терена и резултата геофизичке проспекције, ископавања су вршена на делу северног бедема утврђења и на кули уз северну капију. Укупна истражена површина износи 200 м² и обухвата део северног бедема у дужини од 17 м и кулу са западне стране северне капије. Сачувани су темељни делови бедема, док је на неколико места остао по један ред блокова који су чинили надземну конструкцију. Паралелно са северним бедемом, пружа се нешто ужи негатив зида, док је празан простор између њих  имао функцију шетне стазе. Зид унутар бедема на основу прелиминарних истраживања, могао би се интерпретирати као потпорни зид који је штитио од обрањања земљу насуту уз бедем. Кула са западне стране северне капије је сачувана такође у темељној зони, док је са јужне стране очуван улаз у кулу. Наредне 2022. године, истраживања су била фокусирана на простор западне капије (порта принципалис синистра). Овом приликом је истражен део западног бедема, који је већим делом потпуно девастиран, и паралелни потпорни зид, у темељној зони, местимично са једним или два реда надземне конструкције. Истражена је и северна кула западне капије.

Покретни археолошки материјал из римског периода (фрагменати посуда од керамике и стакла, гвоздене алке, новац од бронзе, камени пројектил), оквирно припада периоду од краја 1. до 40-их година 3. века. Засад је потврђена само једна грађевинска фаза и на основу досадашњих резултата се не може тачно утврдити до када је утврђење било у функцији.

Одабрана библиографија:

• Kostić Đ., 2011. Dunavski limes Feliksa Kanica. Beograd/Viminacium: Arheološki institut, Centar za nove tehnologije.
• Миловановић Б., Косановић И. и Поповић Б. Систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч током 2022. године, 57, У: Програм, извештаји и апстракти, XLVI Скупштина и годишњи скуп Српског археолошког друштва. 25‒ мај 2023. Сомбор, Србија.
• Milovanović B., Kosanović I. and Popović B. Gerulata – a Fort on the Road From Taliata to Egeta. 6^th International Conference on the Danubian Provinces – Roman Roads and Crossroads, Book of Abstracts. 1−5^th November 2022, Belgrade and Viminacium, Serbia, 2022.
• Миловановић Б., Косановић И. и Поповић Б. Прва систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч, 77‒78, У: Програм, извештаји и апстракти, XLV Скупштина и годишњи скуп Српског археолошког друштва. 25‒ мај 2022. Прокупље, Србија.
• https://whc.unesco.org/en/tentativelists/6475/