Археолошки институт представља јединствену, централну научно-истраживачку установу у Србији која је посвећена археологији. Основала га је Српска академија наука и уметности 1947. године, а од 1961. је самостална установа.

  • No products in the cart.

Археолошка проспекција доњег тока Западне Мораве

Археолошка проспекција доњег тока Западне Мораве

Назив пројекта:
Археолошка проспекција доњег тока Западне Мораве

Руководилац истраживања:
Марин Бугар (Народни музеј Крушевац), академик Вујадин Иванишевић (Археолошки институт)

Сарадници:
др Иван Бугарски, др Милица Радишић, др Угљеша Војводић, др Весна Бикић (Археолошки институт), МА Димитрије Марковић (Лабораторија за биоархеологију, Филозофски факултет Универзитета у Београду), Дејан Вучковић (Центар за недеструктивна тестирања и геофизику д.о.о. Београд), Никола Лазаревић (Трстеник)

Институције укључене у процес истраживања:
Археолошки институт, Народни музеј Крушевац, Центар за недеструктивна тестирања и геофизику д.о.о. Београд

Трогодишњи пројекат рекогносцирања реализован је од 2018. до 2020. године. Ужи научни циљ пројекта представљало је утврђивање образаца насељавања и коришћења ресурса западног Поморавља у различитим периодима, а нарочито у средњем веку.

Ток и приобаље те велике реке од праисторије до данас представљају важан правац комуникације. Наше активности биле су умногоме комплементарне раду на пројекту Археолошка проспекција доњег тока Јужне Мораве, успешно окончаном у сарадњи Археолошког института и Завичајног музеја у Алексинцу.

Двонедељне кампање вршене су најпре у трстеничком, потом у крушевачком и напослетку у варваринском и ћићевачком приобаљу. Жеља стручњака из Археолошког института и Народног музеја Крушевац била је да се обезбеде нови подаци о насељавању у прошлости. Припрема кампања подразумевала је прикупљање постојећих података из документације и литературе и картирање налазишта у оквиру наменски израђене ГИС платформе, након чега су следили обиласци терена. Поштујући геоморфолошке правилности насељавања уз реке, испитивали смо пре свега локације на спојевима виших тераса са плављеним тлом, на којем није било могућности за успостављање насеља. Такав приступ је умногоме убрзао обилазак терена и смањио финансијске трошкове, уз сразмерно малу могућност да није утврђена позиција неког налазишта. На ободима меандара и у широј зони уз реку, најчешће су прелажене мање или више проходне оранице, па немамо детаљније податке о величини налазишта, а од помоћи су нам биле и смернице које смо добијали од мештана. Потези који су обилажени бирани су у односу на претходна сазнања, непосредну анализу топографије, проучавање топографских секција у размерама 1:25 000 и 1:50 000, Google Earth снимака и сателитског СРТМ модела рељефа. Те подлоге су, у оквиру ГИС платформе, биле доступне на таблет рачунару и мобилним телефонима чланова екипе, што је омогућавало тренутну корекцију кретања ка изабраном одредишту. Рекогносцирање је вршено уз међусобну удаљеност чланова тима 3–5 м, при чему су правци кретања и површински налази бележени трима ручним ГПС уређајима и свакодневно уношени у ГИС базу података. Сви обиласци су документовани кроз теренски дневник и фотографије, уз опис рељефних карактеристика налазишта. На исти начин су третиране и локације који нису дале археолошке налазе. У зонама где је бележена гушћа концентрација покретних налаза, обилазак је понављан с мањим размацима трајекторија.

Значајан резултат рекогносцирања је у томе што су прецизно документовани положаји вишеслојних локалитета, махом на границама зона непосредног плављења, где се нижу насеља отвореног типа из металних доба, касне антике и средњег и новог века. Током три кампање укупно смо обишли 51 налазиште. Од тог броја, захваљујући примењеној методологији истраживања, чак су 33 новооткривена ликалитета, што представља значајан прилог формирању опште археолошке карте доњег тока Западне Мораве. Нарочито је важно утврђивање низа средњовековних насеља отвореног типа уз Западну Мораву (10- 12. век), одреда на вишеслојним налазиштима, што у великој мери представља нов податак.

У склопу пројекта реализована су и магнетометријска снимања вишеслојних локалитета Жути брестови у атару села Стопање и Трноваче код Старог Трстеника. У месецима после теренских истраживања вршено је прање и сушење налаза, уз прелиминарну обраду која је подразумевала разврставање артефаката према материјалу израде и издвајање инвентара. Након описа, фотографисања, техничког исцртавања и ближег културно-хронолошког опредељивања инвентара, резултати рекогносцирања су представљени у детаљним картонима за рекогносцирање које прописује Министарство културе и информисања РС. Тако финализована документација дала је основу за израду обавезних извештаја и прелиминарних публикација.

Одабрана библиографија:

Bugar M., Bugarski I., Vojvodić U., Radišić M., Marković D. 2021. Arheološka prospekcija donjeg toka Zapadne Morave u 2018. godini: rezultati iz trsteničkog kraja, u: Arheologija u Srbiji: Projekti Arheološkog instituta u 2018. godini, ur. S. Vitezović, M. Radišić, Đ. Obradović, 205–217.

Bugar M., Bugarski I., Vojvodić U., Radišić M., Lazarević N. 2021. Arheološka prospekcija donjeg toka Zapadne Morave u 2019. godini: rezultati iz kruševačkog kraja, u Arheologija u Srbiji: Projekti Arheološkog instituta u 2019. godini, ur. S. Vitezović, M. Radišić, Đ. Obradović, Beograd 2021, 201–215.

Bugar M., Bugarski I., Vojvodić U., Radišić M., Lazarević N. 2023. Arheološka prospekcija donjeg toka Zapadne Morave u 2020. godini: rezultati iz varvarinskog i ćićevačkog kraja, u Arheologija u Srbiji: Projekti Arheološkog instituta u 2020. godini, ur. S. Vitezović, Đ. Obradović, M. Radišić, Beograd 2023,  153–168.

 

 

 

Сарадници

научни саветник

научни сарадник

виши научни сарадник

научни сарадник
Подели ово