Археолошки институт представља јединствену, централну научно-истраживачку установу у Србији која је посвећена археологији. Основала га је Српска академија наука и уметности 1947. године, а од 1961. је самостална установа.

  • No products in the cart.

Београдска тврђава

Београдска тврђава

Име локалитета: Београдска тврђава

Назив пројекта: Научноистраживачки пројекат за Београдску тврђаву

Руководилац истраживања: др Весна Бикић

Сарадници: др Стефан Поп-Лазић, др Иван Бугарски, др Вујадин Иванишевић, др Милица Радишић, Снежана Николић, др Угљеша Војводић

Институције укључене у процес истраживања: Завод за заштиту споменика културе града Београда, Републички завод за заштиту споменика културе, Музеј града Београда, ЈП Београдска тврђава

Београдска тврђава је слојевит споменик културе који се простире на површини од близу 60 хектара у центру савременог града.

Главни прилаз утврђењу је водио правцем Цариградског друма, односно данашње Узун Миркове улице која усмерава према главној тврђавској капији – Стамбол капији. Међутим, уобичајено се тврђави приступа из правца Улице кнеза Михаила, чија траса се поклапа са некадашњом главном улицом римског Сингидунума. На прилазу тврђави из оба правца је некада био калемегдан, тј. пусто и пространо градско поље, које је постепено парковски уређивано. Стварање тврђаве и заокруживање њеног ареала у данашњим границама започело је у време деспота Стефана Лазаревића. Називи основних просторних целина – Горњи град и Доњи град – остали су током времена исти, означавајући фортифициране делове на узвишењу (платоу) и у приобаљу. Касније дограђена утврђена подграђа названа су према странама света – Западно према Сави и Источно према Дунаву.

Истраживања Београдске тврђаве су започела 1936. године, откривањем угаоне куле Источног подграђа (Јакшићева кула). У наредних пар година обављана су ископавања скромног обима која су имала за циљ да се поједини делови средњовековне тврђаве уреде и реконструишу у време када већи део тврђаве за своје потребе користила Југословенска војска. Међутим, у ратној 1942/3. години, под руководством W. Унверзагт-а, обављена су прва стручна археолошка ископавања, која осим остатака античког бедема откривају и веома сложену стратиграфију културних слојева у овом комплексу. У претходних 80 година истраживања су била различитог интензитета и обима. Оснивањем Фонда за Београдску тврђаву, 1968. године, обезбеђено је редовно финансирање, па истраживања добијају на замаху, а програме води неколико институција, пре свих Завод за заштитуту споменика културе града Београда и Музеј града Београда. Оснивањем Научно-истраживачког пројекта за Београдску тврђаву 1975. године археолошка ископавања и научна обрада резултата се одвијају по јединственој методологији. Од тада се Пројекат реализује у оквиру Археолошког института, а програмске активности финансира Секретаријат за културу Скупштине града Београда.

Од оснивања 1975. године до данас делатност Пројекта обухвата неколико међусобно повезаних активности. Најважнију, свакако, чине истраживања којима су обједињена археолошка ископавања и обрада материјала. Истраживања се одвијају на три плана: Београдска тврђава, са тематским целинама разних епоха у развоју тврђаве и насеља, као основна делатност, која обухвата и допунска археолошка истраживања у служби конзерваторских радова, затим истраживања заштитног карактера на подручју уже градске зоне, као и изучавање споменичког наслеђа Београда. У новије време спроводе се обимни програми истраживања, заштите, презентације и ревитализације просторних целина Београдске тврђаве. Успешна реализација једног таквог, недавно завршеног програма у простору Сахат и Барокне капије награђен је годишњом наградом друштва конзерватора Србије за 2020. годину. Сличан програм, који је у фази реализације уз извођење допунских археолошких истраживања, осмишљен је за потребе реализације Пројекта реконструкције, адаптације и рестаурације комплекса Зиндан капије са ревитализацијом кула – фаза 1.

Друга, такође значајна активност односи се на документациони центар у којем се врши примарна обрада археолошких налаза, формирање документационих досијеа за просторне целине и појединачне споменике и прикупљање података из историјских извора, посебно старих планова и фотографија Тврђаве и града. Ова богата грађа обилује подацима неопходним за свеобухватно сагледавање и изучавање комплекса Београдске тврђаве, такође за оптимално планирање археолошких и архитектонских истраживања и програма конзервације и обнове просторних целина и делова комплекса.

Издавачка делатност Пројекта обухвата објављивање монографија са темама непосредно везаним за Београдску тврђаву и град и зборника Сингидунум. Поред објављивања извештаја, прилога и студија о појединим целинама и темама, сарадници Пројекта презентују резултате истраживања и кроз тематске изложбе и предавања.

Сва оригинална техничка и фото документација са истраживања која обавља Пројекат чува се у Заводу за заштиту споменика културе града Београда. Дневници ископавања и документација обраде покретних налаза, као и копије планова и остале техничке документације налазе се у документационом центру Пројекта, у виду целовитих досијеа за сваку од истраживаних просторних целина. До потпуне обраде покретни археолошки налази се, по правилу, чувају у просторијама Пројекта, а након тога би требало да се предају Музеју града Београда. Међутим, с обзиром на смештајне могућности Музеја, археолошки материјал се привремено чува у просторијама Пројекта.

Руководиоци Пројекта

Др Владимир Кондић, од 1975. до 1985. године.

Др Марко Поповић, од 1985. до 2001. године.

Др Весна Бикић, од 2002. године.

Одабрана библиографија:

Марјановић-Вујовић Г. 1973. Кућа из друге половине XVII века откопана у утврђеном подграђу Београдског града, Годишњак града Београда XX, 201–226.

Хан В. 1978. Значај налаза стакла на Београдској тврђави, Годишњак града Београда XXV, 169–174.

Поповић М. 1978. Средњовековна предграђа Београдског града, Годишњак града Београда XXV, 121–131.

Поповић М. 1982. Београдска тврђава, Београд.

Марјановић-Вујовић Г. 1988. Средњовековна насеља на просторима Београдске тврђаве, у: В. Чубриловић (ур.), Београдска тврђава у прошлости, садашњости и будућности, САНУ, Београд, 125–139.

Поповић М. 1988. Београдска тврђава и могућности реконструкције према исходима досадашњих истраживања, у: В. Чубриловић (ур.), Београдска тврђава у прошлости, садашњости и будућности, САНУ, Београд, 23–47.

Bjelajac Lj., Ivanišević V. 1993. Les témoignages archéologiques des Grandes Invasions à Singidunum, Starinar XLII/1991, 123–139.

Бикић В. 1994. Средњовековна керамика Београда, Београд.

Бајаловић-Хаџи-Пешић М., Унутрашње утврђење Београдског града I–V,

Годишњак града Београда XXXVIII–XLIV/1991–1997.

Nikolić-Đorđević S. 2000. Antička keramika Singidunuma, Singidunum 2, 11–244.

Ivanišević V., Kazanski M. 2002. La necropole de l’époque des grandes migrations à

Singidunum, Singidunum 3, 101–158.

Bikić V. 2003. Gradska keramika Beograda (16–17. vek), Beograd.

Поповић М., Бикић, В. 2004, Комплекс средњовековне митрополије у Београду – истраживања у Доњем граду Београдске тврђаве, Београд.

Поповић М. 2006. Београдска тврђава (друго допуњено издање), Београд.

Бикић В. (ур.) 2019. Барокни Београд – Преображаји (1717–1739), Београд: Археолошки институт – Музеј града Београда / V. Bikić (ed.), Baroque Belgrade – Transformation (1717–1739), Belgrade: Institute of Archaeology – Museum of City of Belgrade.

Сарадници

научни саветник

научни саветник

научни саветник

научни саветник, редовни професор

научни саветник