Локалитет Велика хумска чука се налази на североисточној периферији села Хум, приближно 8 km северно од Ниша. Реч је о вишеслојном градинском праисторијском и античком насељу на заравњеном платоу надморске висине 435-440 m и римској (и средњевековној?) некрополи у подножју. Под заштитом је државе као локалитет од великог значаја.

Све стране овог узвишења су изузетно окомите и тешко приступачне, изузев северне стране са које је плато повезан са оближњим мањим узвишењем Малом хумском чуком. У односу на обалу Хумске реке (333 m) елевација највише коте на платоу локалитета износи око 120 m.
Локалитет Велика хумска чука има визуелни контакт са познатим истовременим насељем Бубањ од којег је удаљен око 8,5 km, као и са локалитетом Кременац, удаљеним око 2,5 km. Непосредно испод платоа, са његове западне стране, на висини од око 400 m регистроване су и три мање пећине, које до сада нису истраживане.
Прва ископавања 30-их година 20. века су, према положају сонди на плану који је публикован 1959. године, била на централном делу и источном ободу платоа. Истраживања 1956. спроведена су на централном делу платоа, док су истраживања која су отпочела 2009. године а трају до данас предузета на свим деловима платоа, као и у североисточном подножју локалитета.

Циљ нових истраживања је да се утврде стратиграфске карактеристике локалитета и разјасне културно-хронолошке недоумице које су донела претходна истраживања. Такође, од значаја је сагледавање локалитета у његовој микрорегији, анализирање карактеристика покретног материјала и дефинисање економске стратегије у различитим периодима праисторије, кроз мултидисциплинарни приступ, односно различите егзактне анализе. Током кампање 2020. године цео плато је снимљен методом геомагнетне проспекције.
Најочуванији праисторијски слој јесте најстарији слој на локалитету, слој раног енеолита који почива на живој стени, што је један од разлога што је најмање уништен људским активностима из млађих периода. Из овог периода евидентирани су остаци четири куће надземног типа, правоугаоне основе приближних димензија 3,5 x 5 m, оријентисане у правцу С-Ј, са многобројним налазима Бубањ Хум I групе. Куће су датоване у период од средине 45. до средине 43. века пре. н.е. док је најмлађа фаза једне од њих датована у време 40/39. века пре н.е.
Значајан налаз представља бакарно длето нађено у рушевинском делу куће датоване у 44. век пре н.е. као и фрагмент керамике са цинобаритом сликаном представом жене у покрету из истог периода.
Осим раног енеолита на локалитету су евидентиране археолошке целине и културни слојеви из позног енеолита, свих фаза бронзаног и гвозденог доба, као и касне антике.

Одабрана библиографија:

Bulatović, A. Milanović, D. 2021. The cultural and chronological context of sites of Bubanj and Velika Humska Čuka near Niš (southeastern Serbia) and their significance for understanding the emergence and development of the Central Balkans eneolithic. Циркумпонтика/Circumpontics 2021/ Nо. 5, серия История и политические науки, Вестник Московского государственного областного университета, Москва: 36-64.

Bulatović, A. Gori, M. Vander Linden M. 2020. Radiocarbon Dating the 3rd Millennium BC in the Central Balkans: a re-examination of the Early Bronze Age sequence. Radiocarbon Vol. 62, Nr 5: 1163-1191. 

Bulatović, A. Bankoff, H. A. Powell, W. Filipović, V. 2020. Some remarks on the genesis of the early Eneolithic in the Central Balkans. Старинар 70: 9-40.    

Bulatović, A. Gori, M. Vander Linden, M. 2018. New АМЅ dates as a contribution to the absolute chronology of the Early Eneolithic in the central Balkans. Старинар н.с. LXVIII: 19-32.

Булатовић, А. Милановић, Д. 2015. Велика хумска чука, истраживања 2009. године – прилог проучавању стратиграфије енеолита и бронзаног доба у југоисточној Србији. Гласник Српског археолошког друштва 30: 163-188.

Булатовић А. Станковски, Ј. 2012. Бронзано доба у басену Јужне Мораве и у долини Пчиње. Aрхеолошки институт, Београд-НУ. Музеј, Куманово.   

Bulatović, А. 2011. Relations between Cultural groups in the Early Bronze Age in South-eastern Serbia, Western Bulgaria and North-eastern Macedonia. Archaeologia Bulgarica XV, 2 (2011): 81-94.

Гарашанин, M. 1973. Праисторија на тлу СР Србије, I том, Београд: Српска књижевна задруга.

Garašanin, M. 1979. Centralnobalkanska zona, u: Benac A. (ur.), PJZ II, Sarajevo: 79 – 212.

Garašanin, М. 1986. O utvrđenjima i odbrambenim sistemima u jugoslovenskom delu centralnobalkanske regije.Odbrambeni sistemi u praistoriji i antici na tlu Jugoslavije, Materijali XXII. Novi Sad: Savez arheoloških društava Jugoslavije, Arheološko društvo Vojvodine.

Гарашанин, M. Гарашанин, Д. 1951. Археолошка налазишта у Србији, Београд: Просвета.

Гарашанин, M. Гарашанин, Д., 1959. Нова ископавања на Великој Хумској Чуки код Ниша. Старинар 9-10: 243-254.

Гарашанин, M. Ђурић, Н. 1983. Бубањ и Велика хумска чука, Ниш: Народни музеј Ниш.

Грбић, М. 1934.  Извештај, Годишњак Српске Краљевске Академије XI, III: 245-246.Fewkes, V. 1936. Archaeological reconnaissance in Yugoslavia, season 1933. Bulletin of the American school of prehistoric research: 31.