Један од највећих праисторијских рудника на Балкану налази се на локалитету Прљуша, на Малом Штурцу, најнижем врху планине Рудник у централној Србији. Експлоатисан је током енеолита и раног бронзаног доба од стране носилаца Бубањ Хум културе. На овом месту се и данас налази завидна количина карбонатне руде бакра, пре свега малахита, али се она после праисторије никада више ту није вадила. Претпоставља се да је један од главних разлога томе што се руда налази у веома тврдим стенама што прилично отежава експлоатацију, мада не треба искључити ни чињеницу да на Балкану постоје богатија лежишта бакра која се и данас експлоатишу.

 Управо поменути природни услов узроковао је начин вађења руде. Она се вадила из жица које су се налазиле плитко испод површине тла због чега су настајала неправилна рударска окна са кривудавим ходницима и мањим проширењима – галеријама. Таванице у тим окнима су зато остајале релативно танке и нису имале никакву потпору, тако да су се временом урушавале и затрпавале старе рударске радове. Геофизичким истраживањима детектовано је преко 20 старих рударских радова који су сакривени испод дебеле наслаге камења и сипара у доњем делу локалитета. Ипак, нека праисторијска окна су толико велика да нису могла бити цела затрпана и још увек се виде на површини. Она сведоче о врло живој рударској активности у праисторији, као и огроман број камених рударских батова какав до сада није забележен ни на једном праисторијском руднику у свету.
Тврде стене у којима се крио малахит условиле су сложену технологију експлоатације руде. Стене су загреване помоћу ватре чији се трагови виде у истраженим окнима. Потом су се брзо хладиле водом које има свуда на локалитету у удубљењима стена које не пропуштају воду. Испуцале стене су се затим разбијале великим каменим батовима, а за вађење чистог малахита користио се сет мањих батова. Трагови даље прераде руде до сада нису откривени ни на самом локалитету нити у његовој ближој околини.
Локалитет је откривен 1980. године од стране академика Борислава Јовановића. Истраживања су рађена у периоду 1981–1989. године, обновљена 2011. и трају до данас уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и донацијама компаније Рудник и флотација „Рудник“ А.Д. из Рудника.

Одлуком Владе Републике Србије, локалитет Прљуша је 2017. године утврђен за археолошко налазиште (Службени гласник РС 13/2017). У складу са великим значајем археолошког налазишта Прљуша, 2018. године је предложено од стране Археолошког института, а уз подршку Завода за заштиту споменика културе Краљево, да се посетиоцима презентују истражене структуре. Добра очуваност старих рударских радова и тврде стене које се не дробе под дејством атмосферилија биле су добар услов да се нека истражена окна презентују широј публици, па је простор око окна Објекат 1, које се истражује од 2014. године, током 2019. године уређен за посетиоце.
Радови у 2019. години су обухватили израду приступне степенасте рампе, обезбеђење самог окна Објекат 1 и падине постављањем дрвених ограда са клупом, као и основни ниво презентације окна кроз постављање инфо табли. Овај део археолошког налазишта Прљуша представља за сада једини пример уређеног простора једног праисторијског рудника у Србији. Успешност реализације овог пројекта потврдила је могућност одрживости презентације археолошког налазишта уз минималне интервенције и дала смернице ка даљем планирању његовог целокупног простора. Након изведених радова на уређењу и презентацији простора око окна Објекат 1, Прљуша је добила безбедан простор за посетиоце и видиковац, а археолошко налазиште је званично обележено по први пут.
Археолошко налазиште Прљуша бележи сваким даном све већи број посетилаца. С обзиром да су изведене интервенције веома позитивно прихваћене од стране стручњака, посетилаца и локалне заједнице, израђен је пројекат уређења преосталог дела налазишта са циљем међусобног повезивања истражених рударских окана у обједињену презентацију. Током 2022. године радови ће бити настављени на уређењу додатних приступних стаза, постављању дрвених ограда, клупа и инфо табли везаних за друге археолошке остатке рударења. Планирано је уређење простора око још једног праисторијског окна, као и опремање рударског ходника из савременог доба постављањем колосека, дрвених подграда и улазне капије.

Одабрана библиографија:

Nikolić, E., Popović, B., Antonović, D., Vitezović, S., Dimić, V. 2021. Zaštita rudarsko-geološkog nasleđa planine Rudnik: uređenje prostora oko praistorijskog okna na arheološkom nalazištu Prljuša – Mali Šturac, u S. Vitezović, M. Radišić, Đ. Obradović (ur.) Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2019. godini. Beograd, Arheološki institut: 363-376.

Antonović, D., Vitezović, S., Dimić, V. 2021. Prljuša, Mali Šturac: istraživanje u 2019. godini, u: S. Vitezović, M. Radišić, Đ. Obradović (ur.), Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2019. godini, Beograd, Arheološki institut: 59–68.

Antonović, D., Vitezović, S., Dimić, V.2021. Prljuša, Mali Šturac: istraživanje u 2018. godini, u: S. Vitezović, M. Radišić, Đ. Obradović (ur.), Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2018. godini, Beograd 2021, 55–61. 

Антоновић, Д., Николић, Е., Витезовић, С., Поповић, Б., Димић, В. 2020. Прљуша, Мали Штурац – истраживање, заштита и презентација праисторијског рударства на Руднику, Гласник Друштва конзерватора Србије 44: 66–71.

Dimić, V. (2019). Hammering the Past: The Experimental (Re)construction and Usage of Prehistoric Mining Hammerstones from Prljuša-Mali Šturac site, Rudnik Mountain; Старинар, Археолошки институт, Београд: 85–112

Цицовић, А., Радичевић, Д., Антоновић, Д. 2018. Рударење на Руднику кроз праисторију, антику и средњи век: изложба поводом Дана рудара и десет година археолошких истраживања, 4. август – 7. септембар 2018. године, Рудник: каталог. Рудник: Рудник и флотација „Рудник”; Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја

Antonović, D., Dimić, V. 2017. Copper ore exploitation at the site of Prljuša on Mali Šturac, in S. Vitezović, D. Antonović (eds.) Archaeotechnology studies: Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Beograd, Srpsko arheološko društvo : 117 – 142.

Antonović, D., Vukadinović, M. 2017. Pingе 2 at Mali Šturac: archaeological and geophysical investigation of ancient mining, in I. Miloglav (ed.) MetArh – 05th International scientific conference Methodology & Archaeometry, Zagreb, 30th November – 1st December 2017, Zagreb, Croatian Archaeological Society: 39.

Dimić, V. 2017. The (Re)construction and usage of mining hammerstones from copper mining site of Prljuša – Mali Šturac: experimental archaeology, in I. Miloglav (ed.) MetArh – 05th International scientific conference Methodology & Archaeometry, Zagreb, 30th November – 1st December 2017, Zagreb, Croatian Archaeological Society: 39 – 40.

Антоновић, Д., Вукадиновић, М., Цицовић, А. 2014, Праисторијски рудник бакра на Малом Штурцу: истраживања 2010 – 2012. године, Зборник Музеја рудничко-таковског краја 7: 5–20.

Антоновић, Д. 2013. Камено оруђе са Малог Штурца : истраживање 2011. и 2012. Године, Зборник Народног музеја XXI-1: 61–76.

Antonović, D., Vukadinović, M. 2012, Eneolithic mine Prljuša – Mali Šturac: archaeological and geophysical investigations, Старинар LXII (2012): 95 – 106.

Bogosavljević, V. 1995. Minning hammerstones of Prljuša – Mali Šturac site, in B. Jovanović (ed.) Ancient minning and metallurgy in Southeast Europe: International Symposium, Donji Milanovac, May 20-25, 1990, Bor, Belgrade 1995: 37 – 44.

Jovanović, B. 1983. Mali Šturac – ein neues prähistorisches Kupferbergwerk in Zentral erbien, Der Anschnitt: Zeitschrift fur Kunst und Kultur im Bengbau (Bochum), 4–5 (1983): 177–179.