Грађевина са октогоном се налази унутар касноантичког утврђења Naissus-a, савременог Ниша, на налазишту Градско Поље и припада целини Нишке тврђаве у Нишу.

Грађевина са октогоном

Грађевина са октогоном се налази унутар касноантичког утврђења Naissus-a, савременог Ниша, на налазишту Градско Поље и припада целини Нишке тврђаве у Нишу. Током 1987. године, за потребе изградње пешачке стазе која би спајала тврђаву односно центар града Ниша са Техничким факултетима, током радова је регистрован интензиван антички градјевински шут који је условио потребу за археолошким истраживањима. Истраживања су спроведена у две кампање, током 1987. и 1988. године и представљала су део пројекта “Антички Naissus – романизација и урбанизација, античка топографија” Археолошког института у Београду и током истих је откривен северни део грађевине из периода касне антике са пет просторија од којих је централна била у облику октогона. У првој кампањи археолошких ископавања је откривена површина грађевине од око 200 м2, са три просторије од којих је једна била приближно квадратне основе (9,1×9,36) са унутрашњим октогоналним планом. У другој кампањи археолошких истраживања, истражено је укупно пет просторија (поред централне октогоналне просторије, још четири квадратна простора са источне и западне стране), површине од око 350 м2. Те исте године је предузета и конзервација откривених зидова, а откривени објекат је датован захваљујући налазу новца Максимина Даје у крај 3. и почетак 4. века. До 2012. године на жалост објекат није даље истраживан, а и те године је само предузето чишћење археолошких профила као и конзервација откривених делова архитектуре. 2016. године су предузета краткотрајна археолошка истраживања, док су 2017. године средствима Археолошког института извршена прелиминарна геофизичка истраживања на простору северно, западно и источно од грађевине са октогоном. У 2018. години су предузета археолошка истраживања финансијски подржана од стране Министарства културе и информисања РС на простору претпостављеног атријума, као и на простору испред октогоналне просторије (претпостављеног трема). Констатоване су најмање три грађевинске фазе: две фазе из периода касне антике (период владавине Максимина Даје и период владавине Константина Великог и његових наследника) и трећа фаза из рановизантијског периода, потврђена зидом испред октогоналне просторије, који негира архитектуру касноантичког периода. Такође, на западној страни грађевине, откривене су просторије које су биле повезане са атријумом, док је испред октогоналне просторије откривен трем са стубовима, који је током друге грађевинске фазе реконструисан на монументалнији начин. Током археолошких истраживања из 2018. године, откривен је и стратиграфски слој датован у 11-12 век, са средњовековним кућама (поднице кућа са пећима и фрагментима утилитарне керамике), што указује на употребу касноантичке грађевине са октогоном, у оквиру габарита њених просторија и у период средњег века, с обзиром да се собе средњовековних кућа поклапају у димензијама са просторијама касноантичке грађевине са октогоном.

Сумирајући досадашња сазнања о грађевини са октогоном, може се констатовати да је имала два улаза на западном зиду – један већи са три монументална степеника и други, мањи улаз. Централна просторија, у облику октогона је имала четири полукружне нише откривене на висини од око 1-1,2 m (ширина око 1,35; дубина од 0,66-0,87 m са очуваном висином од 0,7 m) изграђене од цигала, а чија је унутрашњост била обојена у црвено. Претпоставља се да се у југозападном углу где је грађевина највише девастирана, налазила још једна ниша сличних или истих димензија. Идентичне четири нише су украшавале и спољни зид грађевине и претпоставља се да су у свих осам ниша стајале скулптуре. Грађевина је углавном саграђена у техници opus mixtum, са отворима и нишама изведеним у техници opus latericum. Зидови грађевине су просечне дебљине 0,9 m, а централни процтор је осмоугаона просторија дужине страница око 3м, уписана у правилни четвороугаони простор спољних димензија од 9,2×9,2 m. Подови до сада откривених просторија су били од дебелог малтера, са мозаицима који су откривени у врло оштећеном стању. Мозаици су били украшени мотивима октогона који се додирују, хексагона, квадрата, ромбова и крстова, при чему је на сваком мозаику основна геометријска композиција била украшена мотивима цветића у крсту, Саломоновог чвора, свастике, пропелера, два вретенаста листа који се секу и свастике, као и мотивима у облику врха копља, слично композиционим шемама мозаика из перистила Константинове виле на Медијани. Свака просторија је имала подно грејање, а југозападна просторија и зидно грејање. Просторије су биле декорисане фреско-сликарством. На основу налаза Јустинијановог новчића може се претпоставити коришћење грађевине у периоду од краја 3. – почетка 4. века до 6 века.
Најинтересантнију архитектонску форму грађевине са октогоном представља централна просторија у облику октогона. Простори оваквог облика су у римској архитектури познати од 1. века и имали су различите функције (нимфеум, перистил, део приватног или јавног купатила, свечана трпезарија итд.). Октогонални простори постају нарочито популарни у 4. веку, услед симболике коју форми октогона приписују хришћански писци, те се због тога ова форма просторија у облику октогона почиње користити претежно за крстионице.

Грађевина са октогоном има директну аналогију у вили са октогоном са локалитета Медијана, а налази архитектонске пластике, фреско-сликарства и мозаика указују на луксузан јавни објекат изграђен у северозападном делу античког утврђеног града, у чијој близини су се налазиле јавне терме и други објекти. На основу положаја и монументалности грађевине са октогоном, може се претпоставити да је служила за привремени боравак високих достојанственика блиских царској породици, члановима царске породице и самим римским царева, када би боравили у Нишу. У археолошким истраживањима која ће уследити у наредним годинама се очекује потврђивање габарита грађевине са октогоном по резултатима геофизичких снимања из 2017. године и прецизније сагледавање функције грађевине.

Одабрана библиографија:

Гушић С. 1993. Naissus, у: Римски царски градови и палате у Србији, ур. Д. Срејовић, Галерија САНУ, књ. 73, Београд, 167, сл. 90.

Милошевић Г. 2005. “Италијански план” Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледа средњовековног и античког града, у: у: Ниш и Византија. Зборник радова III (ур. М. Ракоција) / Niš and Byzantium. The Collection of Scientific Works III (ed. M. Rakocija), Град Ниш, ИГП „Просвета“, Ниш 2007, Ниш и Византија III, ур. М. Ракоција, Ниш, 151-160.

Јеремић Г. 2007. Мозаици грађевине са октогоном из античког Наиса (Summary: Mosaics of the structure with octagon from the ancient Naissus), у: Ниш и Византија. Зборник радова V (ур. М. Ракоција) / Niš and Byzantium. The Collection of Scientific Works V (ed. M. Rakocija), Град Ниш, ИГП „Просвета“, Ниш, 87-97.

Čerškov T., Jeremić G., Vitezović S. 2016. Zoomorphic decoration from osseous materials from Naissus (Niš), Close to the bone: current studies in the bone technologies, 10th Meeting of the Worked Bone Research Group of the International Council of Zooarchaeology, ed. S. Vitezović, Institute of Archaeology, Belgrade, 104-111.

Gavrilović Vitas N., Milošević Jevtić G. 2019. Building with Octagon from the Locality of „Gradsko polje“ in Niš (Naissus). New Archaeological Excavations, Старинар, LXIX, Belgrade, 247-272.

Gavrilović Vitas N., Milošević Jevtić G. 2021. Gradjevina sa Oktogonom, Gradsko Polje, Niš: arheološka istraživanja u 2018. godini, Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2018. godini, Beograd, 79-90.