Археолошки институт представља јединствену, централну научно-истраживачку установу у Србији која је посвећена археологији. Основала га је Српска академија наука и уметности 1947. године, а од 1961. је самостална установа.

  • No products in the cart.

Naissus – Медијана

Naissus – Медијана

Назив пројекта: Медијана – Царска резиденција Константина Великог
Руководилац истраживања: др Надежда Гавриловић Витас

Сарадници:
др Игор Бјелић, Археолошки институт Београд
МА Марија Јовић, Археолошки институт Београд
музејски саветник Весна Црноглавац, Народни музеј Ниш
виши кустос Слободан Митић, Народни музеј Ниш
др Гордана Милошевић Јевтић, Архитектонски факултет Београд

Институције укључене у процес истраживања:

Археолошки институт Београд
Народни музеј Ниш
Републички завод за заштиту споменика културе Београд
Завод за заштиту споменика културе у Нишу

Археолошко налазиште Медијана је насеље отвореног типа које се налази око 4 km источно од Ниша (Naissus). Развило се од пољопривредног газдинства до луксузног административно-стамбеног комплекса са објектима различите намене. Медијана је представљала царску резиденцију у родном месту римског цара Константина Великог који је у периоду између 317. и 334. године често боравио на Балкану, а потом градио и реконструисао различите грађевине на овом локалитету, од којих је најзначајнија вила са перистилом.

 

Археолошко налазиште Медијана се налази на око 4 km источно од Ниша, поред некадашњег античког пута Via militaris, који је из Сингидунума и Виминацијума водио ка истоку, према Сердици и даље према Constantinopolisu (Цариграду). Медијана представља насеље отвореног типа, које обухвата простор од око 80 ha, са источном границом до савременог насеља Брзи Брод. Свој развој из пољопривредног газдинства у луксузан административно- резиденцијалан комплекс са низом објеката различите намене, Медијана дугује чињеници да представља родно место римског цара Константина, који је у периоду између 317. и 334. године често боравио на Балкану и тада на Медијани изградио и реконструисао низ објеката, од којих најзначајнији и археолошки најпотпуније истражен представља вила са перистилом. Медијана је представљала царску резиденцију коју су после смрти цара Константина посећивали његови наследници, а у којој су 364. године, Валентијан I и Валенс, поделили војску и царство.

Више деценијска археолошка истраживања на Медијани су започета захваљујући интересовању путописца и истраживача Феликса Каница, који 1864. године описује, поред осталог, и остатке античког објекта с претпоставком да он представља царску летњу резиденцију која је ту могла бити саграђена „због лепоте предела и два лековита врела у близини“. Године 1933. званично почињу прва истраживања Медијане од стране Народног музеја у Нишу, под руководством Адама Оршића-Славетића, а 1935. и 1938. године Рудолфа Братанића. У тим истраживањима су откривени северни део виле са перистилом, део терми и део житнице (horeum), а изнад просторије са мозаицима (stibadium А), која је откривена 1935. године ради конзервације и очувања мозаика, наредне године бива подигнута зграда Музеја Медијане.

После другог светског рата, 1949. године, као једно од најзначајнијих античких налазишта, Медијана бива стављена под заштиту државе. Прва сондажна истраживања су почета 1961. године под руководством Миодрага Грбића, са циљем да се утврде габарит насеља, вертикална и хоризонтална стратиграфија. У ту сврху је на површини од 80 хектара отворено 246 сонди, а тада добијени резултати омогућили су стварање плана будућих радова на Медијани, пре свега ископавања виле са перистилом и објеката у њеној околини. Обимна заштитна археолошка истраживања, која су 1975., 1980. и 1983. године обављена под руководством др Љубице Зотовић, резултирала су открићима двеју мањих вила (вила А и вила Б), затим зидовима утврђења, као и откривањем остатака система за наводњавање – водоторња и житнице (horeum). У периоду од 1979. до 1982. године и од 1984. до 1989. године на Медијани су вођена истраживања виле са октогоном и дворишта, означеним као баптистеријум и сакрални објекат.

Нова етапа истраживања Медијане такође је иницирана потребама инфраструктуре. У периоду од три године, 1994-1996., екипа Археолошког института на челу са др Петром Петровићем приступа заштитним истраживањима на површинама предвиђеним за изградњу акумулационих базена, од укупно 12400 ha. У току ових истраживања план Медијане је допуњен баракама северно од житнице (три тракта грађевина саграђених у облику ћириличног слова П), двема вилама рустикама (објекти Е и Г) и мањим сезонским објекатима (објекти А, Б, Ц, Д). На источној страни виле са перистилом су откривене просторије, пандан баракама са западне стране виле.

У периоду од 2000. до 2007. године, под руководством др Милоја Васића, покренута је реализација идеје Археолошког парка Медијана, па је у Археолошком институту направљена идејна скица, а у Заводу за урбанизам у Нишу идејни пројекат. У том раздобљу истражен је већи део “Константинове виле”, војничке бараке западно од виле са перистилом, оградни зид, монументални улаз у комплекс Константинове виле, извршена је ревизија имплувијума и ходника између виле са перистилом и терми, а констатоване су и две ранохришћанске цркве.

У кампањама 2010-2011. године настављено је са истраживањима простора виле са перистилом. Током две године археолошких истраживања готово цео простор виле са перистилом бива археолошки истражен, али 2012. године идеја о реконструкцији дела виле бива напуштена и Министарство културе Републике Србије доноси одлуку о подизању заштитне балон конструкције изнад виле, услед чега од јануара 2013. године започињу заштитна археолошка ископавања на простору стопа за носаче стубова заштитне конструкције. Истовремено се приступа и археолошким истраживањима простора триклинијума А, односно унутар зграде музеја.

У наставку археолошких истраживања на Медијани, од 2015. године, у потпуности је истражен простор стибадијума Б, простор између стибадијума Б и терми, а настављено је и са денивелацијом северозападног дела Константинове виле. Овим археолошким истраживањима је омогућено потпуно откривање, конзервација и презентност изузетног мозаика на простору стибадијума Б, унутар кога је откривен и јединствен начин грејања, до тада непознат на простору Медијане. 2019. године су након више од пола века настављена археолошка ископавања терми у северозападном углу Константинове виле, да би у 2021. години био изведен пројекат конзервације и презентације терми са чијим се извођењем почиње 2022. године.

Археолошким истраживањима су утврђене три градитељске фазе на Медијани, које обухватају период од краја III или почетка IV века до половине V века. Интензивни живот на Медијани је трајао у време владавине цара Константина, његових синова Констанса и Констанција II, као и Јулијана Апостате, да би насеље у Медијани било уништено провалом Хуна 441.-443. године.

На Медијани је потврђено више објеката различитих функција, од којих су најзначајнији: средишњи резиденцијални комплекс који обухвата вилу са перистилом, терме, дворишта и свечани улаз, као и објекти изван оградног зида, вила са октогоном, хореум, војничке бараке, водоторањ и две ранохришћанске цркве.

Вила са перистилом обухвата простор укупне површине 4,7 ha, издвојен од осталог дела насеља античким оградним зидом и заједно са капијом и термама представља резиденцијални комплекс. У вилу се улазило кроз монументалну античку капију, која је водила до вестибила, а затим до саме виле. На југу виле се налазе два трема, после којих се улази у веће двориште са имплувијумом окруженим стубовима који образују трем. Из дворишта се улази у велику салу за пријеме. Источно и западно од сале за пријеме се налазе две мање сале за гозбе (стибадијуми). Просторије у северном делу виле, као и просторије на спрату изнад њих, биле су резиденцијалног карактера, за разлику од просторија на југу, западу и истоку, које су служиле као канцеларије службеника. У северозападном делу, вила је повезана са купатилом (thermae) приватног карактера. Бројни елементи архитектонске пластике (капители, мермерне плоче, мермерне оплате, стубови, архитравне греде итд.) носе обележја касноантичке царске уметности, при чему је коришћен мермер широког дијапазона боја (бела, сива, розе, жута итд.), подеоне камене лајсне бордо боје. Уз то, преовлађују капители јонског и коринтског типа, као и сведене архитравне греде, које су вероватно попут стубова биле традиционално бојене.

У другој градитељској фази су преузете велике реконструкције у средишњем резиденцијалном комплексу – вила са перистилом је украшена мозаицима са геометријским, вегетабилним и фигуралним мотивима, од којих су најзначајнији мозаик на улазу у салу за пријеме са представом Леде и лабуда са речним божанством и мозаик са представом главе Медузе у сали за аудијенцију. Мозаици унутар просторија свечаног карактера су знатно квалитетнији од мозаика у другим просторијама виле и указују на јасан утицај дворске радионице мозаика, судећи по њиховом високом техничком и уметничком домету. Зидови стибадијума А и Б су били обложени парапетним плочама, а горње зоне зидова стибадијума Б као и купола, су били украшени позлаћеним мозаичким коцкицама. Зидови у другим здањима су били осликани фреско-сликама различитих боја и мотива, при чему се јасно уочава имитирање у сликању мермерних парапетних плоча, разделних трака и лајсни. Читав простор виле је био украшен митолошким скулптурама од порфира и мермера, које представљају различита божанства, полубожанства и митолошке жанр сцене. Поред мермерних статуа Деа Дарданије, Венере са делфином, митолошких сцена из Херкулових 12 подвига и Дионизијских сцена, нарочито значајан је групни налаз фрагментованих порфирних и мермерних статуа, откривен у археолошким ископавањима 1972. године у просторији w-4 виле, међу којима су скулптуре Асклепија и Хигије, Асклепија са Телесфором, Афродите Сосандре/Еуропе/Хелиоте, Херкула, Хермеса, Диониса, чланова Дионисовог тијаса (Менада, Сатир). Уз то, изузетан је и налаз бронзане ограде која се састоји од табли (cаncеlli) између којих су биле постављене херме са бистама божанстава Асклепија и Луне (бисте Хигије и Сола нису пронађене). Ова ограда, направљена око 324. године, по свој прилици је стајала на пролазу у апсидалну салу за пријеме.

Вила са октогоном, истражене површине од око 2000 m2, део је луксузног стамбено-церемонијалног комплекса, са више различитих целина међу којима је и западни део обликован као октогон, али и пространи паркови и вртови повезани тремовима. Налази мермерних оплата, мозаика са геометријским мотивима и фрагмената највероватније митолошких скулптура, указују да је вила била богато декорисана.

У троделном складишту (horreum) које чини више просторија из различитих периода грађења, пронађена је знатна количина великих керамичких посуда, долијума. Западни део складишта је касније био издељен преградним зидовима, да би се направили базени за цеђење и производњу вина (cella vinaria).

Војне бараке и радионице за израду оруђа и оружја су биле изграђене источно и западно у односу на простор виле са перистилом. Боље истражен простор западног комплекса војних барака захватао је површину од око 4 хектара. Војне бараке су биле уске и дуге грађевине са дрвеним тремовима на подужној страни, на појединим деловима са већим просторима (складишта?). Унутар њих су констатовани налази мермерне оплате и фреско сликарства, што имплицира њихову квалитетну изградњу. Источни комплекс војних барака је настао још у првој градитељској фази и по организацији и конструкцији је аналоган западном комплексу војних барака.

У циљу снабдевања насеља водом, крајем III века на падини Влашког брда подигнут је водоторањ (цастеллум аqуае), резервоар са два базена за таложење, филтрирање и дистрибуцију воде. Из куле водоторња на северном делу објекта, вода је спровођена главним каналом и једним ревизионим каналом, према насељу.

Виле А и Б, делом уништене приликом изградње пута Ниш-Нишка Бања, подигнуте у ИВ веку, имале су развијен тлоцрт, са просторијама груписаним око дворишта. Последњем касноантичком насеобинском хоризонту са краја ИВ и почетка В века, припадају две ранохришћанске цркве, лоциране на око 50 м источно од источног зида виле са перистилом. Оријентисане исток-запад, цркве су изграђене од сполија и дрвета, између барака и западног оградног зида и представљају мање једнобродне грађевине са апсидом на истоку. У, претпоставља се, старијој јужној цркви се на месту амвона налази мозаично поље са представом Христограма.

Досадашњи резултати арехолошких истраживања показују да Медијана представља изузетно значајан касноантички локалитет, чија се важност огледа у чињеници да је у питању луксузан царски домен чија архитектура и начин украшавања оличавају тежњу цара Константина (а доцније и његових наследника), за обележавањем места његовог порекла на доличан начин. Обимни и брзи радови на реконструкцији објеката на Медијани и подизање монументалних грађевина у складу са значајем и моћи њиховог власника, били су у вези са припремама прославе тридесет година владавине цара Константина. По завршеној реконструкцији, изглед и значење централног простора у Медијани су промењени – скупоценим градитељским материјалима, луксузним мозаицима и фреско сликарством, као и скулптурама високог квалитета, у потпуности је дат легитимитет правом царском поседу и резиденцији. Медијана се налазила поред јавног пута, где би посетиоци на улазу у административно-резиденцијални комплекс виле са перистилом били дочекани статуом Деа Дарданике, богиње заштитнице народа Дарданаца коме је припадао отац цара Константина, Констанције Хлор, а коју је поштовао и сам цар Константин. Монументалност архитектуре објекта, украшеног фреско сликарством, мозаицима и порфирним и мермерним скулптурама, је била пажљиво осмишљена, тако да би у потпуности био поштован царски церемонијал, уведен од стране цара Диоклецијана, са јасном поруком о пореклу, значају и моћи владара.

Претпоставља се да се после 383. године, по императоровом наређењу, на простору резиденцијалног комплекса у Медијани насељавају породице готских федерата, чији су гробови пронађени унутар и ван простора виле са перистилом. Нови становници прилагођавају објекте својим потребама, што показује подела простора перистила на два дела зидом у сухозиду, изградња дугачког дрвеног трема дуж источне фасаде, као и издвајање северног дела комплекса виле, зидом од облутака или ломљеног камена повезаног блатом или лошим кречним малтером. Овом периоду припадају и две ранохришћанске цркве око којих је пронађена некропола готских насељеника. Живот у античком насељу на Медијани бива прекинут упадом Хуна 441. године, а сам простор бива поново насељен тек од 12. века.

Од 2019. године се уз подршку Министарства културе и информисања РС истражује простор античког купатила – терми Константинове виле, а од 2022. године се уз археолошка истраживања изводе и конзервација и реконзервација терми у циљу презентације и промоције комплекса Константинове виле на Медијани.

Одабрана библиографија:

Археолошко благо Ниша. Од неолита до средњег века, Галерија САНУ књ. 102,  Београд 2004.

Братанић, Р. 1938. Археолошка истраживања у Брзом Броду, Старинар XIII, 199-204.

Дрча, С. 1979. Медијана (водич), Ниш.

Gavrilović Vitas N., Milošević G., Crnoglavac V. 2016, Stibadium B of Villa with peristyle at Mediana, Старинар, LXVI, 81-102.

Gavrilović N. 2017, The Marble Group Depicting Drunken Dionysus with Satyr from Mediana, Ante Portam Auream. Studia in Honorem Professoris Aleksandar Jovanović, ed. Miroslav B. Vujović, Belgrade, 193-203.

Gavrilović Vitas N. 2018, Late Roman Mediana, Roman Limes and Cities on the territory of Serbia, eds. М. Korać, S. Pop-Lazić, Serbian Academy of Sciences and Arts – Institute of Archaeology Belgrade 2018, 172-182.

Jovanović A. 1974, Neki aspekti skupnog nalaza skulptura sa Medijane kod Niša, Starinar XXIV-XXV (1973-1974), Beograd, 57-65.

Milošević, G. 1996, Archaeological park “Mediana” by Niš (Naissus),  XIII U.I.S.P.P. Congress International Union of Prehistoric and Protohistoric Sciences, Forli.

Milošević G., Gavrilović N. 2013, Carska ideologija u arhitekturi, umetnosti i skulpturi rimske vile na Medijani, Zbornik radova 1700 godina milanskog edikta, Niš, 907-922.

Milošević G. 2013, The architecture of the residential complex in Mediana,  Constantine the Great and the Edict of Milan 313, The birth of Christianity in the Roman provinces on the soil of Serbia (eds. I. Popović, B. Borić-Brešković), Archaeological Monographs 22, National Museum in Belgrade, Belgrade, 118-125.

Milošević G. 2011, A residential complex at Mediana: the architectural perspective, (Hrs: Gerda von Bülow/Heinrich Zabehlicky) Bruckneudorf und Gamzigrad. Spätantike Paläste und Großvillen im Donau-Balkan-Raum. Akten des Internationalen Kolloquiums in Bruckneudorf vom 15. bis 18. Oktober 2008), Bonn, 167-176.

Petrović, P. 1994, Medijana. Rezidencija rimskih careva, izd. SANU, Arheološki institut Beograd i NM

Vasić, M. 2004, Bronze Railing from Mediana, Старинар LIII-LIV (2003-2004), Belgrade, 79-109.

Vasić M., Gavrilović N. 2012, Venus or Diana from Mediana, Starinar, LXII/2012, Beograd 2012, 137-149.

Vasić M., Milošević G., Gavrilović Vitas N., Crnoglavac V. 2016, Constantine’s Villa at Mediana, ed. s. Popović, The National Museum Niš, Niš.

 

 

Сарадници

Истраживач сарадник

научни сарадник
Подели ово