Представе коњаника у антици су познате у различитим контекстима као што су профани, сакрални или пак фунерарни. Иконографија и симболика коњаничких представа имплицирају традицију локалних веровања и ритуалних пракси које се разликују од области до области, али и у хронолошком смислу.

Култ подунавских коњаника представља својеврсну религиозну синкретистичку појаву превасходно познату на територији подунавских римских провинција од 2. до 4. века н. е. Дуго времена се сматрало да је овај култ заправо interpretatio romana аутохтоних пре-римских божанстава, што би негде потврђивала иконографија култа представљена на мањим вотивним иконама које су могле бити лако преношене са једног на друго место, посебно од стране војника и трговаца који су услед својих професија били мобилни. До сада познати налази култа подунавских коњаника потичу из области Сирмијума, Виминацијума и Сучидаве, односно границе Мезије Супериор, Дакије и Мезије Инфериор. С обзиром да су споменици подунавских коњаника анепиграфски, иконографија представљена на вотивним иконама представља једини путоказ ка спознаји теологије и ритуалних пракси култа. Управо на основу различитих иконографских детаља на представама подунавских коњаника познатих и из иконографије других култова попут култа бога Митре или Домнуса и Домне, јасно се може уочити сличност са поменутим култовима.

Циљ међународног пројекта „Aspects of the cult of so-called Danubian Riders in the Roman provinces“ је документовање, анализирање и интерпретирање култних налаза подунавских коњаника са територије данашњих република Србије и Аустрије. Пројекат ће подразумевати и формирање базе података до сада познатих култних налаза, као и монографију и изложбу/изложбе о истима.