Археолошко налазиште Слатина-Турска чесма у Дреновцу налази се у области средњег Поморавља, на око 9 km јужно од Параћина. Простире се на обалама исушеног Дреновачког потока, који је на овом месту излазио из брдског залеђа у пространу алувијалну раван Велике Мораве. Централни део локалитета је по правцу север – југ пресечен ауто-путем Београд-Ниш (Е75). На Дреновцу су регистровани археолошки слојеви дебљине до 6,5 m, који сведоче о траговима живота из периода неолита, старијег гвозденог доба, античког и средњовековног периода. Ипак, најпознатији је по остацима неолитског насељавања које се везује оквирно за период од 6200-4500 год. пре н.е.

Локалитет је откривен шездесетих година XX века, а прва обимнија истраживања организована су у периоду 1968-1973. године као заједнички пројекат Завичајног музеја у Јагодини и Народног музеја у Београду. У том периоду истражено је 14 сонди, укупне површине 290 m2. Резултате је изнео С. Ветнић, који наводи да су на локалитету констатовани остаци старчевачког и винчанског насеља.

Ревизиона археолошка ископавања у Дреновцу започета су 2004. године, под руководством др Славише Перића. Нова истраживања врши екипа Археолошког инстититута у Београду, у оквиру пројекта „Стална археолошка радионица – Средње Поморавље у неолитизацији југоисточне Европе“. Од 2004. године је током ревизионих и систематских истраживања (од 2012.) истражено 10 контролних ровова и 14 сонди различитих димензија укупне површине око 1200 м2 (Сонде XV-XXVIII).

Новим истраживањима није потврђен, раније претпостављени, континуитет између старчевачког и винчанског насеља. Наиме, на истраженом делу налазишта стратиграфски подаци показали су постојање хијатуса између старчевачког и винчанског насеља, а најновији Ц14 датуми указују на то да је тај хијатус трајао најмање 400 година. Старијенеолитски слојеви датовани су у распону од 6200-5800. година пре. н.е., а винчанско насеље у период 5300-4700/4500. година пре н.е. Величина насеља је варирала кроз време, а површина винчанског насеља је у одређеним фазама достизала и 40 ha.
Геофизичка истраживања омогућила су сагледавање величине и организације каснонеолитског насеља и планирање циљних ископавања. На геомагнетном плану је регистровано око 700 објеката различите намене. Унутар насеља су препознате зоне са правилним обрасцима у распореду кућа, приближно уједначених димензија (најчешће 10-12 x 5 m), оријентисаних у правцу југозапад-североисток, густо распоређеним у паралелним редовима. Са друге стране, на периферији насеља се издвајају зоне у којима објекти немају правилан облик, величину и распоред. Такође, геофизичка снимања су указала на постојање неколико ровова – један који окружује западну периферију насеља и два која окружују одређене делове насеља.

У оквиру нових ископавања делимично или у целости је ископано више од десет каснонеолитских кућа, које су омогућиле истраживање начина градње и организације свакодневних активности укућана. Куће су грађене у техници плетера и лепа са подом од набијене глине, имале су од једне до три просторије, а неке куће су имале и спратну конструкцију. Разноврсни покретни и непокретни налази унутар кућа указали су да су се одређене активности – нпр. ткање, складиштење и припрема хране, одигравале унутар стамбених објеката, а некада су се понављале у различитим просторијама куће. Четири истражене куће су конзервиране а изнад њих је подигнута заштитна конструкција, са циљем презентације неолитске архитектуре и резултата истраживања у Дреновцу.
Новијим истраживањима примењене су савремене методе проспекције, ископавања, бележења и дигитализације података. Ангажовани су специјалисти, како за анализу различитих типова покретног и непокретног материјала, тако и они из других области од значаја, нпр. геологије, конзервације итд. Као саставни део екипе на терену, прикључени су археозоолог и археоботаничар, са циљем проучавања економског и друштвеног значаја биљака и животиња у неолитским насељима.

Досадашњи резултати указују да су се становници каснонеолитског насеља бавили првенствено земљорадњом и сточарством, док је лов имао знатно мању улогу у привређивању. Анализе липида наталожених на зидовима кераимчких посуда су потврдиле да су користили млечне производе и мед, као додатак исхрани месом и биљкама.
Важан аспект истраживања налазишта Дреновац чини и испитивање природне средине око неолитског насеља, које се врши у сарадњи са колегама из Универзитета у Кембриџу. Заједнички пројекат Palaeo-landscape reconstruction of Neolithic Drenovac and its environs in the middle Morava valley, Serbia, бави се испитивањем утицаја ерозије на формирање рељефа налазишта и има за циљ реконструкцију изгледа пејзажа кроз време.

Одабрана библиографија:

Vetnić, S. 1974. Počeci rada na istraživanju kulture prvih zemljoradnika u srednjem Pomoravlju. Materijali SADJ  X: 123–163.

Vetnić, S. 1990. The earliest settlements of the Vinča culture (Proto-Vinča) in the Morava valley, in: Vinča and its world: International Symposium the Danube Region from 6000 to 3000 B.C., ed. D. Srejović, N. Tasić, 91-97. Belgrade: Serbian Academy of Science and Arts.

Perić, S. 2009.The Oldest Cultural Horizon of Trench XV at Drenovac. Старинар LVIII: 29–50.

Перић, С., Обрадовић, Ђ., Бајчев, О. 2013.Ревизиона археолошка истраживања на неолитском налазишту Слатина – Турска чесма у Дреновцу код Параћина. Етно-културолошки зборник XVII: 83–86.

Perić, S., Rummel, C., Schafferer, G., Winger, D., Wendling, H. 2016.Geomagnetic survey of Neolithic settlements in the middle Morava Valley – preliminary results, in: The Neolithic in the Middle Morava Valley: new insights into settlements and economy. The Neolithic in the Middle Morava Valley No. 2, ed. S. Perić, 9–28. Belgrade: Institute of Archaeology.

Stojanović, I., Obradović, Đ. 2016. Integrating archaeozoological and archaeobotanical data: different perspectives on past food practices. Case study: The Early Neolithic context from Drenovac, central Serbia, in: The Neolithic in the Middle Morava Valley: new insights into settlments and economy. The Neolithic in the Middle Morava Valley No. 2, ed. S. Perić, 79–102. Belgrade: Institute of Archaeology.

Perić, S. 2017.Drenovac: a Neolithic settlement in the Middle Morava Valley, Serbia. Antiquity 91 (357): 1-7.

Krueger, М., Bajčev, О., Whelton, H., Evershed, R. 2019. Organic residue analysis of pottery from the Neolithic settlements of Drenovac and Motel-Slatina (Middle Morava Valley, Serbia), in: The Neolithic in the Middle Morava Valley No. 3, Interdisciplinary contributions to research and preservation of archaeological heritage, ed. S. Perić, 61–76. Belgrade: Institute of Archaeology.

Perić, S., Miletić, V. 2019. Geophysical surveys at Drenovac in 2012 and 2013, in: The Neolithic in the Middle Morava Valley No. 3, Interdisciplinary contributions to research and preservation of archaeological heritage, ed. S. Perić, 29–45. Belgrade: Institute of Archaeology.

Ćosić, N., Perić, S. 2019.Problems and challenges in the management of prehistoric sites. Example of the Neolithic site Slatina-Turska česma in Drenovac near Paraćin, in: The Neolithic in the Middle Morava Valley No. 3, Interdisciplinary contributions to research and preservation of archaeological heritage, ed. S. Perić, 77–94. Belgrade: Institute of Archaeology.

French, C., Ostericher, I., Murch, L., Rajkovača, T., Perić, S. 2019. Geoarchaeological evaluation of the soil profiles and collapsed Neolithic structures in Trenches XIX, XXII and XXIII at Drenovac, Serbia, in: The Neolithic in the Middle Morava Valley No. 3, Interdisciplinary contributions to research and preservation of archaeological heritage, ed. S. Perić, 9–26. Belgrade: Institute of Archaeology.

Perić, S., Bajčev, O., Stojanović, I. Obradović, Đ. 2020.Neolithic settlement at Drenovac, Serbia: settlement history and spatial organization, in: Making Spaces into Places. The North Aegean, the Balkans and Western Anatolia in the Neolithic, eds. D. Urem-Kotsou, N. Tasić, M. Burić, 181–186. Oxford: British Archaeological Reports.

Perić, S., Bajčev, O. 2021. Interiors of Neolithic houses at Drenovac. Studia Praehistorica 15, 2021: 123-147.