Локалитет Аџине њиве – Брајково 2 се налази око 2 km северно од села Кленак у општини Рума. Позициониарн је на око 1,5 km источно од реке Саве, на овалном узвишењу, димензија око 100 x 100 m. Налазиште се пружа дуж лесне греде уз обалу реке Саве. Смештено је на алувијалним и заслањеним земљиштима у непосредној близини два извора воде. Локалитет је први пут евидентиран археолошким рекогносцирањем 1967. године и тада је утврђено да се ради о вишеслојном налазишту. Мања сондажна ископавања извршио је Завод за заштитуту споменика културе из Сремске Митровице под руководством Драгана Поповића током 1970. године и тада је истражена површина од 45 m². У археолошком слоју констатовани су остаци насеља из раног и касног неолита и раног бронзаног доба.

Током 2019. године извршено је рекогносцирање локалитета на делу трасе будућег аутопута Рума-Шабац-Лозница. Утврђено је да осим централног узвишења, локалитет заузима знатно већу површину, те да ће будући грађевински радови угрозити површину од 1,2 km у правцу пружања трасе, а ширине 40 m. У марту и априлу 2021. године предузета су геофизичка истраживања и мања сондажна археолошка ископавања са циљем да се провери карактер локалитета и утврде опште стратиграфске одлике налазишта. Том приликом је екипа Центра за нове технологије, Viminacium извршила геомагнетна истраживања дуж читаве трасе (приближно 5 ha), док је методом георадара снимљена површина од 1 ha. Археолошки је истражено 9 сонди укупне површине 46 m².
У 2021. и 2022. години предузета су обимна заштитна археолошка истраживања локалитета на површини од 4,6 хектара. Изражена вертикална стратиграфија констатована је само на највишем делу терена, на овалном узвишењу, где су геомагнетна истраживања и археолошка ископавања указала на постојање комплексног каснонеолитског насеља са спаљеним структурама, које је ограђено рововима са северне и јужне стране. Просторна дистрибуција непокретних и покретних налаза указује да су у крајњем северном делу налазишта постојала насеља из средњег века и античког периода, док централни део заузимају насеља из античког, каснолатенског периода и из касног енеолита, која се шире и на простор неолитског насеља на узвишеном делу терена. У мањој мери заступљене су и целине из раног неолита, касног бронзаног и раног гвозденог доба.
Остаци насеља најранијих земљорадника и сточара старчевачке културе указују да је потез са најплоднијим земљиштем у атару села Кленак био и те како примамљив за насељавање већ пре 8000 година. Посебно је значајно откриће да су целине из касног неолита откривене и ван насеља оивиченог рововима, што отвара низ питања која се тичу њихове хронолошке припадности и културних образаца који се могу препознати. Откривени су остаци бројних кућа са пећима и помоћним објекатима из периода винчанске културе старости око 6-7000 година. У кућама, које су биле спаљене и слабо очуване, откривени су примерци керамичких бојених фигурина, троножни жртвеници, керамичке посуде, нарочити су бројни керамички пројектили и тегови, камене секире и други предмети од камена, керамике, кости и других материјала. Овај локалитет чини изузетно значајним откриће 5 каснонеолитских винчанских сахрана и спада међу изузетно ретка на којем су откривене винчанске некрополе. Читав контекст налаза са покојницима сахрањеним у згрчениом положају, бројним керамичким пехарима и другим предметима, представља један од најзначајнијих резултата ових археолошких ископавања и предмет будућих научних истраживања и публикација.

Истражени су и остаци каснијих насеља која су се смењивала током периода од неколико хиљада година. Поједина од тих насеља су се само делимично пружала на траси будућег аутопута, што указује да је само налазиште знатно веће. Насеље из млађег бакарног доба је било на истраженом делу локалитета веома велико, а откривене међу откривеним целинама истиче се налаз људске лобање која је била одсечена и ритуално похрањен у један укоп. Бројни налази на огромном простору који је истраживан откривени указују на нарочито интезивно и велико каснолатенско насеље. Из античког-римског периода посебно је значајан налаз економског комплекса за прераду и складиштење житарица, који је нажалост регистрован само у темељним зонама, непосредно испод слоја оранице. Ванредан налаз из ове, римске епохе су три оловне иконе подунавског коњаника нађене у примарним контекстима. Бројни налази античког новца, оруђа и оружја указују на значај овог локалитета. Остаци средњевековног насеља откривени су у крајњем северном делу налазишта и одликују се укопаним стаништима са пећима и укопима, који су имали најпре функцију складишта за намирнице, а приликом њиховог напуштања у њих су полагане целе животиње. У појединим је пронађено више животиња, најчешће су у питању краве, овце, свиње и пси, што нам говори да је у питању масовни помор и вероватно нека заразна болест.
Примењена модерна методологија у научним истраживањима, уз коришћење геофизичких метода, тоталних станица и дронова омогућила је лаку и ефикасну анализу археолошких ситуација на дневном нивоу. То је у великој мери олакшало сагледавање дистрибуције покретних и непокретних налаза у простору, односно лоцирање мањих специјализованих јединица, тј. радионица, стамбених објеката, простора за припрему и складиштење хране и низа других активности, које укључују и погребне обичаје и активности повезане са њима. Примена фотограметрије и израда 3 д модела су омогућили дуготрајно складиштење података, могућност поновног прегледа и адекватну презентацију.
Археолошко ископавање овог налазишта веома је значајно у контексту истраживања и упознавања микро-регионалне мреже насеља из различитих периода. Та насеља су евидентирана дуж савског коридора и његовог залеђа. У непосредној близини, на око 5 km удаљености је локалитет Бенске баре у Шапцу, а ка северу, у непосредном суседству локалитет Старчево брдо у Платичеву и чувена Гомолава код Хртковаца, при чему сва та налазишта одликује заступљеност готово истих периода насељавања, однсно културних хоризонтата, као локалитет Аџине њиве Брајкова у Кленку.

Одабрана библиографија:

Милановић, Д. Николић, У. и Живановић, С. 2021. Заштитна археолошка истраживања на локалитету Аџине њиве у Кленку код Шапца у 2021. години – прелиминарни резултати у Српско археолошко друштво XLIV скупштина и годишњи скуп Програм, ур. Црнобрња, А. Филиповић, В. Параћин, 14-16. октобар 2021. године, Српско археолошко друштво  и Завичајни музеј Параћин: 45–46.

Svilar, M. Milanović, D. Kočić, M. 2022. Get into the groove: Decorative techniques and motifs on the Late Eneolithic pottery from the site of Adžine Njive (Western Serbia), in Becap 22 – Pots as media: Decoration, technology and message transmission, eds. J. Vuković, V. Bikić, Belgrade: 45-46.

Николић, У. Милановић, Д. Кочић, М. 2022. Аџине Њиве – Брајково 2 – претходна археолошка истраживања и шири географски контекст, у Српско археолошко друштво XLIV скупштина и годишњи скуп Програм, ур. Црнобрња, А. Филиповић, В. Параћин, 14-16. октобар 2021. године, Српско археолошко друштво  и Завичајни музеј Параћин: 55–56.

Милановић, Д. Кочић, М. Ђајић, Ј. 2022.Adžine Njive – Brajkovo kod Klenka na osnovu dosadašnjih arheoloških istraživanja 2021. i 2022. godine, у Српско археолошко друштво XLIV скупштина и годишњи скуп Програм, ур. Црнобрња, А. Филиповић, В. Параћин, 14-16. октобар 2021. године, Српско археолошко друштво  и Завичајни музеј Параћин: 56–57.

Кочић, М. Милановић Д. Николић, У. 2022. Аџине Њиве – Брајково  – просторна анализа локалитета и микро-регије са педолошким, геоморфолошким и еколошким елементима, у Српско археолошко друштво XLIV скупштина и годишњи скуп Програм, ур. Црнобрња, А. Филиповић, В. Параћин, 14-16. октобар 2021. године, Српско археолошко друштво  и Завичајни музеј Параћин:  57.

Антонијевић, М. Кочић, М.  Милановић, Д. 2022. Начини ефикасног повезивања просторних база података са обавезном археолошком документацијом и захтевима модерног истраживања, , у Српско археолошко друштво XLIV скупштина и годишњи скуп Програм, ур. Црнобрња, А. Филиповић, В. Параћин, 14-16. октобар 2021. године, Српско археолошко друштво  и Завичајни музеј Параћин: 57–58.

Живановић, С. Милановић, Д. Кочић, М. Марковић, Л. 2022. Фотограметријски приступ теренској документацији, , у Српско археолошко друштво XLIV скупштина и годишњи скуп Програм, ур. Црнобрња, А. Филиповић, В. Параћин, 14-16. октобар 2021. године, Српско археолошко друштво  и Завичајни музеј Параћин: 58–59.

Свилар, М. Милановић, Д. Кочић, М. 2022. Орнаменталне технике и мотиви на касноенеолитској грнчарији са локалитета Аџине Њиве (Западна Србија), , у Српско археолошко друштво XLIV скупштина и годишњи скуп Програм, ур. Црнобрња, А. Филиповић, В. Параћин, 14-16. октобар 2021. године, Српско археолошко друштво  и Завичајни музеј Параћин: 59–60.

Церовић, М. Милановић, Д. Кочић, М. Николић, У. 2022. Розета на траси будућег аутопута Рума-Шабац, , у Српско археолошко друштво XLIV скупштина и годишњи скуп Програм, ур. Црнобрња, А. Филиповић, В. Параћин, 14-16. октобар 2021. године, Српско археолошко друштво  и Завичајни музеј Параћин:110–111.