Остаци римског Сирмијума налазе се испод Сремске Митровице, малог града на реци Сави, око 70 км западно од Београда. Римски град је основан у 1. веку на месту староседелачких насеља. Сирмијум је постао римска колонија 89. године, за време владавине цара Домицијана. У наредном периоду био је главни град провинције Доње Паноније, а почетком 4. века постао је значајан хришћански центар. У касноантичком периоду у граду је краће или дуже боравио велики број царева, док је Константин Велики ту имао једну од својих званичних резиденција. Град су уништили Авари 582. године. Делимично су истражени остаци царске палате, хиподрома, урбаних вила, житница, терми, ранохришћанских базилика, некропола и станица бенефицијарија дуж северозападног дела градског бедема.

Систематска истраживања Сирмиума започета су 1957. године и одвијају се, у већем или мањем обиму, све до данас. До 1962. године радове је водио Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду, а од тада је научно руководство пројекта истраживања преузео Археолошки институт у Београду. Доласком на чело истраживачког тима, 1969. године, др Владислава Поповића, великог ерудите школованог у Паризу, истраживања Сирмиума су добила међународни карактер, што је допринело афирмацији постигнутих резултата и укључивању водећих стручњака у рад на разнородним проблемима историје града. Наиме, после склапања уговора са Смитсонијан Институтом (Smithsonian Institution) из Вашингтона, у програм истраживања Сирмијума уључени су стручњаци са Денисон Универзитета (Denison University) из Охаја и Градског Универзитета (City University) из Њујорка. Сарадња са америчким партнерима трајала је до 1972. године, да би се већ 1973. године успоставио пројекат заједничких истраживања Сирмијума са Француском школом у Риму (École française de Rome)  и Универзитетом Сорбона из Париза (Paris IV-Sorbonne). Југословенско-француска ископавања трајала су до 1977. године, а рад на публиковању заједничких публикација је још увек у току. Захваљујући великој међународној репутацији Владислава Поповића, Археолошки институт из Београда је постао прва научна институција у  овом делу Европе која је остварила заједничке пројекте у области археологије са угледним инстуцијама из САД и западне Европе.

Током југословенско-америчких ископавања Сирмијума 1969-1970. године, вршених под руководством Владислава Поповића из Археолошког института у Београду и Едварда Оксеншлагера (Edward Ochsenslager) са Градског Универзитета из Њујорка, дошло је до једног од најзначајнијих открића – препознавања остатака касноантичког хиподрома. Резултате својих анализа овог објекта руководиоци ископавања су публиковали у часописима Старинар и Germania. Тиме је потврђено мишљење првих истраживача Сирмијума да је луксузни објекат чије је ископавање започело 1957. године заправо део царске палате, будући да су палата и хиподром током касне антике представљали суштински повезан архитектонски склоп. Уосталом, постојање царске палате и хиподрома у Сирмијуму забележено је и у античким  писаним изворима. Прву архитектонску реконструкцију хиподрома извео је др Слободан Ћурчић, тада сарадник Археолошког института, а касније професор на Универзитетима у Илиноју (University of Illinois) и Принстону  (Universtiy of Princeton), док је његов коначан изглед, димензије и могући број гледалаца спектакла у циркусу у неколико својих каснијих радова прецизно дефинисао др Мирослав Јеремић, научни саветник Археолошког института. Како се број истраживаних локалитета све више повећавао, они су нумерисани бројевима, према времену када су се ископавања обављала, тако да је луксузни објекат – део царске палате, постао локалитет 1/а, а хиподром локалитет 66.

Југословенско-француска кампања истраживања Сирмијума, под рукодством Владислава Поповића и Ноела Дивала (Noël Duval), угледног професора из Париза, била је усмерена на два сектора. Ископавања су вршена на простору источне градске некрополе, где је, 1976. године, пронађен један мањи и веома оштећен култни објекат. У једнобродној грађевини са апсидом на истоку откривено је више рака, зиданих гробница и саркофага, а у непосредној близини олтарског простора пронађена је камена плоча са натписом који почиње речима „in basilica domini nostri Erenei…“, показујући да је реч о сахранама „у базилици господина нашег Иринеја…“. Изгледало је да култни објекат означава место гроба блаженог Иринеја. Међутим, неколико година касније, на десној обали Саве, у данашњој Мачванској Митровици, делимично је истражен ранохришћански објекат из прве половине IV века и три средњовековне цркве посвећене св. Иринеју. Остаје отворено питање да ли је ранохришћански објекат друго кулно место посвећено св. Иринеју, или су цркве из каснијих периода, подигнуте над њим, посвећене овом свецу на основу литургијских традиција тог времена. Други сегмент југословенско-француских истраживања био је усмерен на ископавања велике житнице испод днашњег хотела „Сирмијум“ (локалитет 31), за коју је установљено да представља значајан економски објекат у склопу палатијалног комплекса Сирмијума. Састојао се од два тракта просторија, раздвојених коридором.

Веома значајно откриће, по завршетку пројекта са француским партнерима, представља налаз цркве у самом центру града. Током археолошких истраживања у ужем градском језгру, 1978. године, откривена је трободна базилика са трансептом, подигнута над заравњеним остацима старије грађевине и укопана у моћан слој, датован новцем у почетак V века. После темељних археолошких, нумизматичких и историјских анализа, Владислав Поповић је доказао да је реч о базилици св. Димитрија. Црква је конзервирана и доступна је посетиоцима. Њену идеалну реконструкцију, публиковану у великом броју радова, урадио је Мирослав Јеремић.

Вишегодишња систематска и сондажна ископавања показала су да под Сирмијумом не треба подразумевати један, већ више сукцесивно нараслих градова, који дефинишу три основна хоризонта живота. Најбоље нам је познат касноантички Сирмијум који је, за време Константина Великог, био једна од четири званичне престолнице Римског царства. У последњих 60 година археолошких ископавања у Сирмијуму су откривени и у већој или мањој мери истражени бројни архитектонски комплекси (царска палата са хиподромом, луксузне виле, терме, стамбени објекти, житнице, трговачко-занатске четврти) који су дали обиље археолошког материјала.

Као што је уобичајено на археолошким налазиштима, међу покретним материјалом су доминирали налази фрагментованих или, ређе, целих керамичких посуда. То је стварало проблем њиховог регистровања и обраде, будући да је све до 1970. године овај материјал инвентарисан према субјективним критеријумима истраживача, што је у пракси значило да су регистроване целе или боље очуване посуде, као и фрагменти са карактеристичним декором. Такав начин обраде стварао је погрешну слику о заступљености појединих форми у одговарајућим објектима или слојевима, те се дошло до закључка да се сав археолошки материјал, откривен у Сирмијуму, па самим тим и керамика, бележи по стратиграфским целинама, односно јединственим материјалним остацима у простору, као што су слој, укоп, под и сл. Већ у јесен 1970. године, под увек будним оком Владислава Поповића, археолози-документатори Археолошког института из Београда, Ана Премк и Љубица Продановић-Нона, почеле су рад на издвајању основних керамичких типова који се јављају у Сирмијуму, да би се 1973. године извршило прегруписавање типова према основним функционалним категоријама, бележеним отвореним низом бројева (I/1, 2…; II/1, 2.. итд.). Римским бројевима одређене су типолошки опредељене посуде (I Зделе; II Лонци…итд.), у оквиру којих су издвојени типови, означени арпаским цифрама. У исто време одређене су и дефинитивне кодификације различитих фактура, боја, обрада површине и орнаментике керамике. Тиме је коначно уобличен метод синтетичке и статистичке обраде керамике, уз увођење ргистровања на индивидуални картон А и синтетички картон Б, односно статистичке картоне Б1, Б2, Б3 и Б4. Систем обраде керамике, креиран почетком седамдесетих година XX века у Сирмијуму, показао се као најпоузданији и најекономичнији начин рада на керамичком материјалу, који даје могућности за вишеструке анализе. Како су у то време у Сирмијуму вршена систематска ископавања на којима је учествовао велики број младих археолога и студената археологије, извесан број тих стручњака прошао је обуку за рад на обради керамике, тако да су убрзо могли да започну и самосталан рад. На тај начин се систем, настао у Сирмијуму, пренео и на рад на обради керамике на другим античким локалитетима, чему је у многоме допринела прерано преминула Љиљана Бјелајац, која је, као сарадник Археолошког института, овај метод рада применила при обради керамике из Сингидунума, Виминацијума и Медијане. Одлуком Одбора за археологију САНУ и Ђердапске комисије, овај систем обраде керамике постао је обавезан на свим великим античким локалитетима, као и оним истраживаним током археолошких ископавања изведених у оквиру научно-истраживачког пројекта Ђердап II. Поред картона намењених обради керамике, у Сирмијуму су креирани и картони намењени регистрацији гробова (Г), покретног археолошког материјала (Ц) и др. Ова обимна активност на плану регистровања и анализе налаза потакла је Владислава Поповића да 1976. године оснује Центар за археолошка истраживања и документацију (ЦАИД), који и данас функционише у просторијама Музеја Срема у Сремској Митровици по истим принципима, само донекле коригованим, што је последица технолошког развоја, насталог током последњих деценија.

Поред поменутих, једна од највећих заслуга Владислава Поповића је покретања међународне едиције Sirmium, чије је прва свеска изашла у издању Археолошког института, свеске II и III у издању Археолошког института, Денисон Универитета из Охаја и Градског Универзитета из Њујорка, а свеске IV, VII и VIII у издању Археолошког института и Француске школе у Риму, док је свеске XI и XII самостално објавио Археолошки институт.

После смрти академика Владислава Поповића 1999. године, руковођење истраживањима Сирмијума преузели су др Ивана Поповић и др Мирослав Јеремић, научни саветници Археолошког института. Услед постојања савременог града изнад античког, систематска истраживања Сирмјиума изводила су се методама урбане археологије, што значи да су се ископавања морала ограничити на слободне површине и просторе предвиђене за рушење старих и градњу нових објеката.

Током таквих заштитних ископавања, у пролеће 2000. године, дошло се до веома значајних резултата, будући да је откривена укрсна тачка главних градских саобраћајница, cardo maximus и decumanus maximus, што је доказано налазом угаоног ступца ове раскрснице. На тај начин се и положај градског форума могао јасније дефинисати.

На иницајативу руководилаца пројекта Сирмијум, 2002. године покренута су систематска археолошка истраживања северног дела комплекса царске палате, лоцираног на слободном простору непосредно уз нову зграду Музеја Срема. Све до тада, по идеји Владислава Поповића, учесници научно-истраживачког пројекта Сирмијум били су, поред његовог носиоца Археолошког института из Београда,  Музеј Срема из Сремске Митровица и Завод за заштиту споменика културе из Сремске Митровице, што је омогућавало да се сви истражени и уочени локалитети убележе на генералном плану. Међутим, Завод за заштиту споменика културе није показао заинтересованост за наставак сарадње у пројекту, тако да истраживања северног дела палатијалног комплекса (локалитет 85) Археолошки институт изводи само у сарадњи са Музејом Срема. Истраживањима овог локалитета дошло се до остатака моћних зидова касноантичког објекта (житнице?), којем су накнадно додати анекси, прекривени мозаичким подовима. Налази мермерних глава изузетног квалитета, Венере која је красила мању фонтану, и градске богиње, Тихе Сирмијума, постављене можда на улаз у палатијални комплекс, показали су да овај локалитет представља део комплекса царске палате. Током средњег века овде је подигнута монументална црква средњовековне Дмитровице, у чијој крипти су се налазиле фреске са представом Марије Магдалене. Око цркве се формирала вишеслојна некропола, чији је хумани остеолошки материјал детаљно обрадила др Наташа Миладиновић Радмиловић, виши научни сарадник Археолошког института. Она је анализирала и сав остали данас доступан остеолошки материјал Сирмијума, тако да је Сирмијум једини антички локалитет у Србији са потпуно обрађеним хуманим остеолошким материјалом. Напомињемо да су упоредо обављене и анализе камена, мермера и кречњака, коришћених за градњу објеката и надгробних споменика. Овим пројектом је руководио др Бојан Ђурић, професор Филозофског факултета у Љубљани, а учествовали су и сарадници из Археолошког института и Музеја Срема. На тај начин Сирмијум је постао наш једини римски локалитет за који је познато порекло камена за градњу јавних и сепулкралних објеката.

Услед изостанка финансирања током 2006-2010. године ископавања локалитета 85 су била прекинута. После одласка Мирослава Јеремића у пензију, руковођење пројектом је 2011. године преузела др Ивана Поповић, а од 2013. године ископавањима руководе др Ивана Поповић и др Стефан Поп-Лазић, научни сарадник Археолошког института. Резултати ових истражиавања су изузетни. На источном делу локалитета регистроване су базе четири моћна стуба октогоналног објекта, опасаног кружним зидом. Нумизматички налази на његовом поду показују да је изграђен током Прве тетрархије. У њему и у његовој непосредној близини откривено је 50 фрагмената порфирних скулптура. После конзервације, обављене у Народном музеју Београду, дошло се до сазнања да је реч о фрагментованим главама Диоклецијана или Галерија, Констанција II (?), једног египатског свештеника и о једној скоро потпуно сачуваној бисти цара на глобу, док је друга биста сачувана у фрагментима. У сарадњи Археолошког института са Народним музејом, ове скулптуре су у периоду децембар 2015-фебруар 2016. године биле изложене у Галерији фресака Народног музеја у Београду, уз пратећи  деплијан на српском и енглеском језику, аутора Иване Поповћ. Руководиоци истраживања су планирали да током 2016. године покушају да установе однос октогоналног тетрархичког објекта и раније откривених остатака моћног касноантичког објекта на западном делу локалитета, али финансирање ових истраживања је изостало.

Издвојена библиографија: 

Sirmium I. Археолошка истраживања у Срему / Archaeological Investigations in Syrmian Pannonia (Редактор / Editor V. Popović), Beograd 1971.

Sirmium II. Археолошка истраживања у Срему / Archaeological Investigations in Syrmian Pannonia (Редактори / Editors V. Popović, Е. Ochenschlager), Beograd 1971.

Sirmium III. Археолошка истраживања у Срему / Archaeological Investigations in Syrmian Pannonia (Редактори / Editors V. Popović, Е. Ochenschlager), Beograd 1973.

Sirmium IV. Археолошка истраживања у Срему / Recherches archéologiques en Syrmie (Редактори / Editées par N. Duval, Е. Ochenschlager, V. Popović), Beograd 1982.

Sirmium XI. Археолошка истраживања у Срему / Recherches archéologiques en Syrmie (Редактор / Édité par V. Popović), Beograd 1980.

Sirmium XII. Археолошка истраживања у Срему / Recherches archéologiques en Syrmie (Редактор / Édité par V. Popović), Beograd 1980.

Sirmium VII. N. Duval, V. Popović, Horrea et thermes aux abords du rempart sud / Horea i terme uz južni bedem, Rome–Belgrade 1977.

Sirmium VIII. Études de numismatique danubienne. Trésors, lingots, imitations, monnaies de fouilles IVe au XIIe siècle / Studije iz numizmatike dunavskih provincija. Ostave, poluge, imitacije, pojedinačni nalazi od IV do XII veka (Redaktori / Éditées par N. Duval, V. Popović) Rome–Belgrade 1978.

Jeremić, M. 2008. Les temples payens de Sirmium. Starinar LVI (2006): 167–200.

Jeremić, M. 2009. The Sirmium Imperial Palace Complex, in Light of the Recent Archaeological Investigations, in Diocletian, Tetrarchy and Diocletian`s Palace on the 1700th Anniversary of Existence (International Conference, Split, September 2005. Eds. N. Cambi, J. Belamarić and T. Marasović), Split: 471–499.

Mirković, M. 2006. Sirmium. Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka: Blago Sirmijuma: Sremska Mitrovica.

Popović, I. 2007. Sirmium. Residenzstadt der römischen Kaiser und Heilige Stätte der frühen Christen, in: Roms Erbe auf dem Balkan. Sp&¨tantike Kaiservillen und Stadtanlagen in Serbien (Hrsg. U. Brandl, M. Vasić), Mainz: 17–32.

Popović, I. 2008. Figuralno zidno slikarstvo Sirmijuma. Nastavak pompejanskog ili nastanak panonskog stila fresko dekoracije / Figural Wall Painting in Sirmium. Contuniation of Pompeian or Genesis of Pannonian Style of Fresco Decoration. Građa / Materials 9. Beograd.

Popović, I. 2008. Marble Sculptures from the Imperial Palace in Sirmium (pезиме: И. Поповић, Мермерне скулптуре из царске палате у Сирмијуму). Starinar LVI (2006): 153–166.

Поповић, В. 2003. Sirmium. Град царева и мученика (Сабрани радови о археологији и историји Сирмијума (редактори И. Поповић, А. Поповић, М. Јеремић). Благо Сирмијума 1: Сремска Митровица.