Локалитет Кале налази се недалеко од варошице Ристовац у атару села Кршевица (општина Бујановац), у Пчињском округу Републике Србије. Налазиште је 1965. године открио Милан Јовановић, кустос Народног музеја у Врању. Колега Јовановић је, у кооперацији са Иваном Микулчићем из Скопља, током неколико наредних година водио и прва сондажна ископавања. Наредно помињање Кале–Кршевице у археолошкој литературе везано је за рекогносцирања Врањске котлине крајем 70-их година у оквиру пројеката САНУ под називом Утврђена илирска насеља на територији СР Србије, којим је руководио Милутин Гарашанин. У Кршевици тада нису вршена ископавања, пошто су већ постојале информације из 60-их година. Систематска ископавања започета су 2001. године под руководством Петра Поповића из Археолошког института. Тада је успостављена сарадња са неколико домаћих институција, пре свега са Народним музејом из Београда и Народним музејом из Врања.

Ово утврђено протоисторијско насеље налази на северним обронцима планине Рујан, неколико километара јужније од савременог аутопута Е75. Поред налазишта протиче омања Кршевичка река, која се нешто даље улива у Јужну Мораву. У просторном смислу, локалитет се састоји се од три целине које прате географске карактеристике терена – akropolе, падина и подграђа. На akropoli су откривени најстарији трагови насељавања из последњих деценија V века пре н.е. Са овог места насеље се временом ширило у правцу друге две просторне целине. У првим деценијама III века, када је било најмоћније и представљало дом за највећи број становника, утврђење је обухватало површино од најмање 4 хектара.
У хронолошком смислу издвајају се две фазе: прва, која почиње у последњим деценијама I века и траје до 340-их година IV века пре н.е., и друга која непрекинуто траје до првих деценија или пак до средине III века пре н.е.
Основна карактеристика комплетне покретне и непокретне материјалне културе јесу веома блиске стилско-типолошке, али и технолошке, и друге паралеле са утврђењима и градовима из грчког света. Посебно се издваја архитектура масивних бедема и других јавних грађевина друге фазе, која потврђује веома прецизно познавање пракси у зидању у античкој Македонији и грчким градовима са северне обале Егејског мора. Неколико откривених бедема на Кршевици зидани су уз употребу правилних камених квадера у емплектон техници, који су чинили доње партије висине неколико метара. На овим основама, уз употребу дрвених греда и ћерпича, формиране су горње партије чију оригиналну висину је тешко утврдити. На врху ових грађевина највероватније су постојале шетне стазе са артиљеријским справама.

Због употребе ћерпича, бедеми су морали бити прекривани кровним опекама као заштита од кише. Поред “грчких” бедема, треба истаћи и резервоар са бачвастим сводом (10×6 метара у основи), чија функција је била да прикупља подземну воду. Појава овако масивне и веома ране грађевине са бачвастим сводом, чија се изградња највероватније датује у прелаз из IV у III века пре н.е. (само пар деценија након изградње чувене гробнице у Вергини, за коју многи сматрају да представа гроб Филипа II), отвара бројна питања о природи повезаности становништва овог насеља са грчким светом. Наиме, технологија бачвастих сводова од трапезоидног камена у Грчкој и Македонији освојена је тек током последњих деценија IV века пре н.е., и сматра се да су је осмислиле македонске дворске архитекте.
Покретна материјалан култура такође показује велике сличности са предметима из јужнијих крајева Балкана. Најбројнија је тзв. сива хеленизована керамика која је, поред Кршевице, карактеристична за бројна налазишта друге половине I миленијума пре н.е. у Бугарској и Северној Македонији. Основан карактеристика ове грнчарије јесу облици који одговарају добро познатим формама из Грчке – попут скифоса, кантароса, хидрија, ојнохоа, питоса, здела и сл. Такође, присутне су и веома блиске паралеле у технолошким аспектима израде – упоредиви орнаменати, боје, варијанте сивог премаза и сл. Током читавог трајања живота на налазишту постојала је и веома изражена пракса коришћења грнчарије која је импортована из Грчке. Издвајају се фирнисоване посуде црвенофигуралне и Wеst слопе технике атичке производње, као и транспортне амфоре бројних егејских центара (Тасос, Менде, Хиос и сл.)
С обзиром на то да су због проблема око имовинско-правних односа ископавања привремено прекинута 2018. године, тренутни фокус истраживања је на интерпретацији откривених контекста налаза и публиковању. Досадашњи резултати показују да је локалитет био у веома блиској вези прво са бројним грчким колонијама на северној обали Егејског мора (током касног V и прве половине IV века пре н.е.), а касније (од времена Филипа и Александра Великог) и са античком Македонијом. Овакав друштвени и историјски контекст и откривена материјална култура отворили су простор за истраживање процеса који се у археолошкој и историјској литератури назива „хеленизацијом“ унутрашњости Балкана. Циљ истраживања јесте да се утврди колико је, током више од 150 година интензивне комуникације и потрошње страних предмета и производа, локално друштво заиста почињало да личи на грчки и македонски свет, а колико је остајало различито.

Одабрана библиографија:

Popović, P. 2005.Kale – Krševica: Investigations 2001-2004, Interim Report. Zbornik Narodnog muzeja XVIII-1: Beograd: 141–174.

Popović, P. 2006.Central Balkans between the Greek and Celtic World: Case Study Kale Krševica, in: Homage to Milutin Garašanin, eds. N. Tasić & C. Grozdanov, 523–536, Beograd: Serbian Academy of Sciences and Art and Macedonian Academy of Sciences and Art.

Popović, P., Vranić, I. 2008. The textile industry at Krševica (southeastern Serbia). Starinar LVI: 309–326.

Вранић, И. 2009. Теоријско-методолошки проблеми тумачења керамичког материјала са локалитета Кале у Кршевици. Зборник Народног музеја XIX-1: 163–203.

Popović P., Vukadinović M. 2011. Water Supply System at Krševica (4th century BC). Starinar LXI: 155–170.

Popović, P. 2012. Central Balkans between Greek and Celtic World – Kale Krševica 2001-2011, National Museum in Belgrade (Exhibition Catalogue), 11–51. Belgrade: National Museum.

Vranić, I. 2012.Urbanizacija u arheološkim interpretacijama: primer “helenizovanih naselja“ u unutrašnjosti Balkana, Етноантрополошки проблеми, н.с., Год. 7, Св. 3:731–746.

Vranić, I. 2012.The Classical and Hellenistic Economy and the “Paleo-Balkan” Hinterland:A Case Study of the Iron Age “Hellenized Settlements”. Balcanica XLIII: 29–50.

Popović, P., Vranić, I. 2013.Оne possible location of Damastion – Kale by Krševica (south-eastern Serbia), in: The Bosporus: Gateway between the Ancient West and East (1st Millennium BC – 5th Century AD) (Proceedings of the Fourth International Congress on Black Sea Antiquities Istanbul, 14th–18th September 2009), eds. G. R. Tsetskhladze, S. Atasoy, A. Avram, Ş. Dönmez & J. Hargrave, 309–313. Oxford: Archaeopress, BAR International Series 2517.

Vranić, I. 2014. ‘Hellenization’ and ethnicity in the continental Balkan Iron Age, in: Fingerprinting the Iron Age, eds. C. Popoa & S. Stodartt, 161−172. Oxford & Philadelphia: Oxbow Books.

Vranić, I. 2014.The ‘Hellenization’ process and the Balkan Iron Age, in: The Edges of the Roman World, eds. M.A. Janković, V.D. Mihajlović & S. Babić, 33−47. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishers, 33−47.

Vranić, I. 2016. “Ritualno” i “struktuirano” odbacivanje u arheološkim interpretacijama: primer sistema za vodosnabdevanje na lokalitetu “Kale” u Krševici. Етноантрополошки проблеми, н.с., Год. 11, Св. 3: 661−678. 

Vranić, I. 2018. Interpreting Iron Age violence or violent nature of archaeological narratives? The case of Kale-Krševica (south-eastern Serbia), in Violence in Prehistory and Antiquity/Die Gewalt in der Vorgeschichte und im Altertum, ed. E. Nemeth, 23–37. Kaiserslautern und Mehlingen: Parthenon Verlag.

Vranić, I. 2019. A barrel-vaulted reservoir at Kale-Krševica: hydraulic technology and Iron Age ‘Hellenisation’ in Serbia. Antiquity 93(367): 144–162.

Vranić, I. (u štampi). Helenizacija u novom ključu: potrošnja grčke firnisovane keramike, “umrežavanje” i kulturne promene na Krševici, V–III vek pre n.e.. Beograd: Arheološki institut i Narodni muzej