Археолошки институт представља јединствену, централну научно-истраживачку установу у Србији која је посвећена археологији. Основала га је Српска академија наука и уметности 1947. године, а од 1961. је самостална установа.

  • No products in the cart.

Историјат Археолошког института

Археолошки институт основан је 31. маја 1947. године у Београду. Основни циљ је био да се у једној научној институцији окупе највећи стручњаци који су се, у разним видовима, бавили проучавањем археолошких проблема да би се рад на археологији у Србији организовао што је могуће боље и систематичније. Институт је испрва био смештен у Конаку кнегиње Љубице, а од 1952. године смештен је у згради Академије наука (Кнеза Михаила 35), где се и данас налази. Од 1961. године, Институт је самостална научна институција. Од оснивања, па до данас, рад Института подразумевао је систематски обилазак терена и картирање археолошких налазишта, као и организацију и координацију бројних археолошких истраживања, мањег и већег обима, заштитног или систематског карактера, али увек у сарадњи с другим установама.

Најзначајнији подухвати Археолошког Института су организација археолошких радова на изградњи хидроелектрана Ђердап 1 (1964-1971) и Ђердап 2 (1980-1984), као и истраживања неких од најзначајнијих локалитета на територији Србије, попут Сирмијума, Виминацијума, Гамзиграда, Царичиног Града, Београдске тврђаве и других. Током целокупног постојања, Археолошки Институт сарађивао је са бројним институцијама широм света, често и упркос гео-политичкој ситуацији у региону и свету, негујући односе са бројним колегама из иностранства.

Резултати научног рада, како сталних, тако и спољних сарадника Института, редовно су објављивани у бројним сталним, периодичним (Sirmium, Singidunum, Caričin Grad, Viminacium) или посебним научним публикацијама посвећеним различитим проблемима. Овде посебно треба истаћи часопис Старинар, који од поновног покретања 1950. године (четврта серија), издаје Археолошки Институт. Без прекида, до данас је изашло преко 70 издања и објављено је преко хиљаду научних студија. Посебан понос свих сарадника Института представља библиотека, која је од својих скромних почетака, са само 174 инвентарска броја 1949. године, данас нарасла на 45.000 инвентарских јединица, што је чини једном од најзначајнијих археолошких библиотека у земљи.