Археолошки институт представља јединствену, централну научно-истраживачку установу у Србији која је посвећена археологији. Основала га је Српска академија наука и уметности 1947. године, а од 1961. је самостална установа.

  • No products in the cart.
a

септембар 2023

Започет у марту 2022. године, пројекат ће зближити споменике културне баштине и стручњаке, универзитете и истраживачке центре, организације које се баве менаџментом у култури, стручњаке за комуникацију, студентске организације и омладину шест европских земаља.

Рад на пољу археологије раног средњег века обухвата изучавање процеса гашења античких/рановизантијских средишта и оснивање висинских и низијских насеља, односно утврђења и насеља отвореног типа. На основу теренских истраживања у Царичином граду испитују се модели краха рановизантијског света, могућег суживота или пак акултурације и трансформације у средњовековно друштво

У оквиру изучавања каснијих одсечака средњовековног раздобља одвија се рад на истраживању насеља, тврђава, манастира и некропола, односно анализи материјалне културе из периода од 10. до 15. века. Један део делатности односи се и на проучавање археолошких трагова из раздобља турске и аустријске доминације на централном Балкану

Римски локалитет Врело налази се 4 km западно од села Шаркамен, на око 20 km северозападно од Неготина, у источној Србији. Шаркамен је утврђена резиденција која се приписују тетрарху Максимину Даји (305–313). Резиденцији припада и спомен-комплекс са  маузолејем и тумулом  који се датују на почетак 4. века. О важности овог локалитета сведоче откривени фрагменти порфирне скулптуре

Римско утврђење Timacum Minus представљало је административни центар рударске области у оквиру Римског царства, а датовано је од средине 1. до средине 5. века нове ере. Локалитет се налази на левој обали реке Бели Тимок, око 400 m источно од села Равна, које је 10 km северозападно од Књажевца, у источној Србији.

Антички Сингидунум је римски град настао на Ушћу Саве у Дунав развојем војног насеља подигнутог уз каструм легије IV Флавијеве.

Грађевина са октогоном се налази унутар касноантичког утврђења Naissus-a, савременог Ниша, на налазишту Градско Поље и припада целини Нишке тврђаве у Нишу. Представља луксузан јавни објекат за који се на основу положаја и монументалности може претпоставити да је служила за привремени боравак високих достојанственика блиских царској породици, члановима царске породице и самим римским царева, када

Утврђена палата цара Галерија представља најбоље очувано дело римске архитектуре на целој територији Србије. Oвај локалитет 2007. године уписан је на Унескову листу светске баштине. Током вишегодишњих истраживања откривена је скоро цела унутрашња структура стамбеног комплекса подигнутог почетком IV века. Поред саме палате, комплекс обухвата храмове, житницу, терме и помоћне зграде.