И ове године настављена су систематска археолошка истраживања римског утврђења Купе (Cuppae) у Голупцу, веома значајног локалитета на простору Доњег Подунавља и римског дунавског лимеса.

Истраживања започета 2025. године, фокусирана су на западни део утврђења, где су откривени остаци монументалне римске архитектуре. Откриће масивног западног бедема утврђења, са зидовима очуваним до четири метра висине, делом унутрашње куле из старије фазе градње и млађе куле из касноантичке фазе, пружају значајне податке о архитектури, фазама изградње и развоју римског утврђења, доприносећи бољем разумевању његове улоге у систему одбране дунавске границе Римског царства.

Истраживања су омогућила да се прелиминарно утврди да је утврђење подигнуто у 2. веку, док је најмлађа грађевинска фаза, коју представља истурена кула, из 4. века, истражена у целости. Бројни покретни археолошки налази сведоче да се живот на овом простору наставио и касније, све до 6. века.

Приликом истраживања откривено је и више стотина значајних археолошких налаза, од делова керамичких посуда и различитих предмета од кости, римских опека са траговима различитих животиња, па све до пројектила каква је користила римска војска. Ипак, најзанимљивији је надгробни споменик са именом Тита Улпија Флавија, првог по имену познатог становника античког Голупца, као и мали привезак у облику крста, који припада најмлађој фази живота на овом простору.

Руководиоци археолошких истраживања су др Милица Марјановић из Археолошког института и Саша Живановић из Народног музеја Пожаревац, док у ископавањима учествују и археолози др Младен Јовичић, др Љубомир Јевтовић и мастер археологије Петар Којадиновић из Археолошког института.

Истраживања се реализују кроз сарадњу Археолошког института, Општине Голубац, Народног музеја Пожаревац и Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево, а финансирана средствима Општине Голубац и Министарства културе Републике Србије.

Истраживања локалитета Купе представљају и део ширих активности повезаних са номинацијом римског лимеса за упис на Унескову Листу светске баштине, чиме се додатно истиче значај овог локалитета у контексту римског наслеђа на Дунаву.

Поред научног значаја, наставак истраживања представља важан корак ка уређењу локалитета и формирању савременог археолошког парка, који би ово изузетно наслеђе учинио доступним истраживачима, туристима и широј јавности. Заједно са Голубачком тврђавом, манастиром Тумане, Националним парком Ђердап и Дунавом, римско утврђење Купе има потенцијал да постане важан део јединствене културно-историјске руте, повезујући археолошко наслеђе, средњовековну историју, духовност и природне лепоте овог краја.

Нова открића у Голупцу још једном потврђују изузетан археолошки потенцијал српског Подунавља и значај континуираних научних истраживања за очување, разумевање и савремену презентацију културног наслеђа.