About this course

Средњи век

Тежиште археологије средњег века је на изучавањима процеса у вези с настанком, развојем и преображајима друштва и одликама материјалне културе кроз раздобља средњег века, с посебним акцентом на развој српског средњовековног друштва, групних и културних идентитета у окружењу суседних држава, пре свих Византије, Бугарске, Угарске. Теме будућих истраживања се ограничавају у географском смислу на простор југа Карпатске котлине и средишњег Балкана, уз неопходно територијално – регионално ширење ради бољег праћења и разумевања одређених појава ширег опсега и дужег трајања у временском оквиру између 5. и 15. века. Рад стручњака из области средњовековне археологије има за циљ проучавање бројних тема – од процеса дезурбанизације у касноантичком раздобљу до поновне урбанизације у средњем веку, с посебним освртом на развој града, фортификације, насеља, материјалне културе, привреде, технологије и антрополошких одлика популација које су насељавале просторе централног Балкана. Истраживање поменутих тема из археологије, историје, технологије и антропологије је од великог значаја за разјашњавање неких још недовољно обрађених проблема који се тичу формирања утврђених градова, организовања одбране, насељавања, становања, привреде, трговинског промета, технолошке базе, локалне производње добара и, напослетку, одлика популације кроз анализу хуманог остеолошког материјала. Питања дезурбанизације и насељавање подразумевају изучавање односа града, утврђења и насеља у рановизантијском периоду, са посебним освртом на проблеме Сеобе народа и насељавања Германа, Авара и Словена. Обрада средњовековних фортификација у контексту урбанизације средњовековне Србије заснована је на истраживањима како фортификација, тако и утврђених градова. Паралелно с тим, изучавање материјалне културе одвија се кроз мултидисциплинарни приступ – од археолошке анализе до археометријског испитивања грађе, ради утврђивања технолошке базе, путева промета и културних утицаја.