Област интересовања

Др Софија Петковић се бави археологијом римског периода, анализом формирања и трансформације римских војних утврђења, утврђених градова, утврђених царских резиденција и римских и касноантичких некропола на Балкану, као и покретних археолошких налаза римског периода – фибула, предмети од кости и рога, керамике и керамичких лампи. Посебно истражује рударство и металургију римског периода и утицај природних ресурса на процес романизације на Балкану. У археолошким истраживањима примењује интердисциплинарни метод, који подразумева анализу архитектуре, биоархеологију, археометалургију и гео-науке у сарадњи са стручњацима из поменутих области.

Образовање

2008 – доктор археологије,
Филозофски факултет Универзитета у Београду
Одбрањена теза:  Римске фибуле на тлу Србије од I до IV века н.е.

1994- магистар археологије,
Филозофски факултет Универзитета у Београду
Магистарски рад: Предмети од кости и рога на територији Горње Мезије, I-IV век.

1984, дипломирани археолог,
Филозофски факултет Универзитета у Београду

Запослење

2019 – Археолошки институт у Београду, научни саветник
2012 – Археолошки институт у Београду, виши научни сарадник
2008 – Археолошки институт у Београду, научни сарадник
1990 – Археолошки институт у Београду, истраживач-сарадник
1990 –  Војни музеј у Београду.

Језици:  енглески, немачки, француски, руски.

Руковођење пројектима

(2013.-) Врело-Шаркамен, археолошка истраживања, презентација и промоција, Министарство за културу и информисање Републике Србије, Археолошки институт, Београд и Музеј Крајине Неготин.

(2012).  Систематска заштитна истраживања локалитета Декутинце – Суви Рид – Кућиште код Владичиног Хана на траси аутопута Е 75, Коридор 10 – јужни крак;

(2011.-) Археолошка истраживања, презентација и промоција римског утврђења и насеља Timacum Minus у Равни код Књажевца, Министарство за културу и информисање Републике Србије, Археолошки институт, Београд и Завичајни музеј Књажевац.

(2011.-) Утицај природних ресурса на формирање римских насеља и утврђења у источној Србији, Министарство просвете и науке пројекат

(2011).  Систематска заштитна истраживања локалитета Давидовац – Градиште код Врања на траси аутопута Е 75, Коридор 10 – јужни крак;

(2002-2008.)  Romuliana – Гамзиград, Археолошки институт у Београду, Народни музеј у Зајечару. У оквиру пројекта Одбора за археологију САНУ Римске царске палате у Гамзиграду и Шаркамену, координатор Др Милоје Васић, директор Aкад. Слободан Душанић;

 Ангажовање на пројектима

(2011.-) Романизација, урбанизација и трансформација урбаних центара цивилног, војног и резиденцијалног карактера у римским провинцијама на тлу Србије, Министарство просвете и науке, пројекат,  руководилац Др Ивана Поповић, научни саветник Археолошког института у Београду.

(1985-1991.) члан археолошке екипе на истраживањима  локалитета Трајанов мост-Pontes, у оквиру пројекта Ђердап II, под руководством Акад. М. Гарашанина (Одбор за археологију САНУ), др Гордане Марјановић-Вујовић (Народни музеј Београд) и др Милоја Васића (Архолошки институт Београд)

(1986-1990.) године руководилац теренских истраживања на пројекту Археолошка истраживања вишеслојног налазишта Horreum Margi – Равно – Ћуприја, Археолошки институт и Војни музеј у Београду, руководиоци др Милоје Васић и Јадранка Кавајин Мундрић.

Чланства и награде

• Српско археолошко друштво, Београд;
• Редакција за археологију и стару историју Српске енциклопедије, издање: САНУ, Матица српска, Завод за уџбенике Републике Србије-од 2011. године члан; од 2018. године  уредник.
• Матица српска, Лексикографско одељење, Нови Сад, члан-сарадник;
• Римско-германска комисија Немачког археолошког института, Франкфурт (Römisch-Germanische Kommission des Deutschen Archäologischen Instituts, Frankfurt am Main), дописни члан од 2019. године
• Одбора за археолошко налазиште Гамзиград – Felix Romuliana
• члан уредништва часописа Гласник Српског археолопког друштва, (2008-2015)
• Добитница  Плакете за најбољу монографску публикацију у области друштвено–хуманистичких наука за 2010. годину Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије.

Међународни научни скупови

Limes XXIIII. 24^st International Limes Congress, Institute of Archeology, Belgrade – Viminacium, Serbia, September 2^nd-9^th  2018.

10th Meeting of the Worked Bone Research Group of the International Council of Zooarchaeology, Beograd, Serbia 2017.

International Symposium of Funerary Anthropology “Homines, Funera, Astra” Sixt edition. Death and Children from Prehistory to the Middle Ages, “1 Decembrie 1918” University of Alba Iulia, Alba Iulia, Romania, October 15-18^th 2017.

International Symposium of Funerary Anthropology “Homines, Funera, Astra” Fifth edition. Death and Animals from Prehistory to Middle Ages, “1 Decembrie 1918”, University of Alba Iulia, Romania, 18-21 October, 2015.

46^th International October Conference on Mining and Metallurgy, 1-4 October 2014, Bor Lake Serbia.

Symposium “Archaeological Heritage – its Role in Education, Presentation and Popularization of Science”,Viminacium, Serbia, October, 5 – 8 2012.

International Conferenc, Romuliana. 50 Years of Archaeological Excavations, Zaječar, Srbija, October 27^th – 29^th 2003.

3^rd International Symposium „Metallurgy in Southeast Europe from Ancient Times till the End of 19^th Century„ Sozopol, Bulgaria, Septembar 26^{th –} 30^th 2005.

Домаћи научни скупови

Годишњи скупови Српског археолошког друштва (2010-2013, 2016, 2017, 2021).

Античке светиљке- хронологија, типологија и орнаментика. Акта са стручног скупа, Београд, Србија, 2013.

Археометалургија, VII Саветовање металурга Србије, “ Перспективе развоја металуршке индустрије Србије”, Београд, Србија,11 – 13. септембар, 2008.

Библиографија

Монографије:

• Петковић, С., Тапавички Илић, М. 2020. Касноантичко утврђење Horreum Margi (Late Roman Fortification of Horreum Margi), Грађа бр. 11, Београд: Археолошки институт.
• Živković, D., Štrbac, N., Petković, S., Lamut, J., 2018. Felix Romuliana – ranovizantijski arheometalurški centar, Bor: Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet Bor.
• Петковић, С., Гавриловић-Витас, Н., Миладиновић-Радмиловић, Н., Илијић, Б. 2016. Погребни ритуал и Дионисов култ на Равни (Timacum Minus), Посебна издања 57, Београд – Књажевац: Археолошки институт.
• Petković, S. 2010. Rimske fibule u Srbiji od I do V veka n.e.(Römische Fibeln in Serbien von 1. bis 5. Jh. nach Chr.), Posebna izdanja 50, Beograd: Arheološki institute.
• Petković, S. ,Ružić, M., Jovanović, S., Vuksan, M., Zoffmann, Zs. 2005. Roman and Medieval necropolis in Ravna near Knjaževac, Posebna izdanja 42, Beograd: Arheološki institut.
• Petković, S. 1995. Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije, Posebna izdanja 28, Beograd: Arheološki institut.

Приређени тематски зборници

• Gamzigrad-Studien I. Ergebnisse der deutsch-serbischen Forschungen im Umfeld des Palastes Romuliana, Gerda von Bülow, Sofija Petković (Hrsg.).Römisch-Germanische Forschungen Bd. 75. Wiesbaden 2020, 1-406;
• Illyricum Romanum. Studiola in honorem Miloje Vasić, ed. Ivana Popović, Sofija Petković, Monographs no. 73, Institute of Archaeology, Belgrade 2020, 1-286.
• Ancient Cult in the Balkans through Archaeological Findings and Icoography/ Антички култ на Балкану кроз археолошке налазе и иконографију, Edited by Sofija Petković and Nadežda Gavrilović Vitas, Serbian Archaeological Society/Српско археолошко друштво, Beograd 2020, 1-181.

Поглавља у монографијама и зборницима:

• Petković, S. 2020. Roman Brooches from Serbia as Cult Objects, in Ancient Cult in the Balkans through Archaeological Findings and Icoography/ Антички култ на Балкану кроз археолошке налазе и иконографију, Ed.  S. Petković and N. Gavrilović Vitas. Beograd, Serbian Archaeological Society/Српско археолошко друштво: 131-156.
• Petković, S. 2020. The Results of Archaeological Research in the South Tower of the West Gate of Later Fortification of Felix Romuliana, in Gamzigrad-Studien I. Ergebnisse der deutsch-serbischen Forschungen im Umfeld des Palastes Romuliana, Bd. 75. Hrsg. G. von Bülow, S. Petković. Wiesbaden, Römisch-Germanische Forschungen:171-204.
• Petković, S. 2020. Lamps from the Roman Fortification of Čezava – Castrum Novae as Chronological Indicators of the Startigraphy of Cultural Layers, in Illyricum Romanum. Studiola in honorem Miloje Vasić, ed. I. Popović, S. Petković, Monographs no. 73. Belgrade, Institute of Archaeology: 40-52.
• Miladinović-Radmilović, N., Petković, S.  2020. Health and Social Status of Children in the Late Roman Timacum Minus, in Illyricum Romanum. Studiola in honorem Miloje Vasić, ed. I. Popović, S. Petković, Monographs no. 73. Belgrade: Institute of Archaeology: 240-267.
• Petković, S. 2019. Fibulae and Roman Army on Danube in Moesia Superior, in Vivere militare est. From Populus to Emperors – Living on the Frontier, (Vol. I), ed. M. Korać. Belgrade, Institute of Archaeology: 65-131.
• Petković, S. 2017. Roman Necropolis with Cremation in Davidovac near Vranje – Contribution to Study of Mala Kopašnica – Sase Type Graves, in Ante portam auream. Studia in honorem professoris Aleksandar Jovanović, ed.  M. B. Vujović.  Belgrade, University of Belgrade, Faculty of philosophy: 151-176.
• Petković, S., Bugarski, I., Miladinović-Radmilović, N., 2017. A Non-Wandering Soldier’s Grave? The Seventh-Century Burial in Davidovac (Southern Serbia), in Grenzübergänge. Spätrömisch, -frühchristlisch, -frühbyzantisch als Kategorien der historisch-archäologischen Forschung an der mittleren Donau/ Late Roman, Early Christian, Early Byzantine as categories in historical-archaeological research on the middle Danube. herausgeben von I. Bugarski, O.Heinrich-Tamáska, V. Ivanišević und D. Syrbe / Forschungen zu Spätantike und Mittelalter 4, herausgegeben von O. Heinrich-Tamáska, N. Krohn und S.Ristow. Greiner, Remshalden: 247-272.
• Petković, S. 2011. Late Roman Romuliana and Mediaeval Gamzigrad from the end of 4^thto 11^th centuries AD, in Keszthely – Fenékpuszta im Kontext spätantiker Kontinuitätsforschung zwischen Noricum und Moesia, Hrsg. O. Heinrich-Tamaska.  Budapest – Leipzig – Kesthely – Rahden: 267 – 283.
• Petković, S. 2011. Gamzigrad – Romulianain der Zeit nach dem Kaiserlichen Palast, in Bruckneudorf und Gamzigrad. Spätantike Pälaste und Großvillen im Donau-Balkan Raum, Band 15, G. von Bülow, H. Zabehlicky. Bonn, KVF: 113 -128.