Отварањем Археолошког парка Виминацијум 2006. године за јавност, који је за
само 17 година стао раме уз раме са археолошким парковима неупоредиво дужих вишедеценијских традиција, представљен је модел могуће примењив на друге локалитете у Подунављу.

На тај начин отворено је ново поље истраживања и активности, које подразумевају различите методе доприноса заштити, презентацији, интерпретацији и едукацији у области културног/археолошког наслеђа.
Тај модел, отварања налазишта за ширу јавност, уређење и презентација локалитета, већ је успешно спроведен у Дреновцу, а сличним путем крећу и остали локалитети којима руководи Институт. Ова истраживања имају изузетан потенцијал за примену у туризму. Са друге стране активности су проширене на примену научних сазнања у изради различитих студија и популаризацији наслеђа кроз развој наратива базираних на научним подацима.
Те студије се примењују у изради популарних брошура, за организовање изложби, приликом израде сценарија за различите апликације и ТВ садржаје и сл.  Интердисциплинароности Института у домену културног наслеђа доприносе архитекте и конзерватори, што је омогућило Институту да на споменицима културе и у оквиру археолошких налазишта узме учешће у конзерваторским и архитектонско-грађевинским пројектима, како током њихове израде, тако и током њиховог извођења. Овакав вид интердисциплинарног приступа археолошкој науци показао се као изузетно значајан, јер омогућава јасније и боље сагледавање прошлости у контексту савременог доба. У оквиру археолошког налазишта Виминацијум већ неколико година постоји атеље за конзервацију и рестаурацију с екипом конзерватора која је специјализована за конзерваторско-рестаураторски рад на зидним сликама, мозаицима, на камену, дрвету, керамици.
Савремени приступ развоју науке, који је у складу са свим европским токовима,
резултирао је иновацијама које произилазе из горе наведених активности: примена археолошке науке у туризму и стварање туристичког, готовог производа са потенцијалом мултиплицирања утемељеног на примеру добре праксе; развијање нових технологија у области историјских материјала са применом у индустрији.

Комбинација научне изврсности, експертизе, познавања античких материјала и
технологије зидања, као и искусан тим конзерватора довели су до тога да је Археолошки институт постављен за координатора радне групе за номинацију Дунавског лимеса на листу УНЕСКО-ве светске културне баштине, што као резултат има упис на тентативну листу 2015. године, са циљем примене иновационих делатности на целом простору Лимеса са једне стране, док се са друге стране овакав приступ већ примењује у Капиталном пројекту Републике Србије IRS – Itinerarium Romanum Serbiae, за који је Археолошки институт већ направио студију изводљивости. Археолошки институт јединствен је и по томе што је једина научна институција са музејем у саставу. Оснивање Музеја у саставу Археолошког института на простору археолошког парка Виминацијум 2019. године представљао је логичан след догађаја и достигнућа, како научних како и пословних, који су у сагласности са актуелним светским трендовима. Циљ оснивања Музеја је да се археолошко/палеонотолошко наслеђе које се чува у оквиру Археолошког парка Виминацијум, својеврсног музеја на отвореном, допуни предметима пронађеним током ископавања. Показало се да је ово најбољи вид њихове презентације, јер се на тај начин посетиоцима омогућава да их спознају у контексту у коме су предмети пронађени чиме добијају потпунију историјску слику. Обезбеђивање адекватних услова за излагање музејског наслеђа античког Виминацијума представља основ за дугорочно очување, заштиту и презентацију широј јавности значајних културних добара, једног од највећих археолошких налазишта на територији Републике Србије и ускоро дела званичне листе УНЕСКО-ве светске културне баштине. То је и први наменски изграђен музејски простор од националног значаја након више од пола века.