Виминацијум

Виминацијум

Остаци античког града и војног логора Виминацијума налазе се у атару села Стари Костолац и Дрмно, на ушћу  Млаве у Дунав, на 12 км од Пожаревца. Значај Виминацијума је у томе што је то једини римски град са легијским логором који није угрожен савременом агломерацијом, а његово богатство крије се већ у површинском, ораничном слоју. Виминацијум је био главни град римске провинције Горње Мезије (Moesia Superior), административни, привредни, војни и културни центар области на северној граници римске империје (limes). У логору на Виминацијуму стално је била смештена легија VII Клаудија (Legio VII Claudia Pia Fidelis), а контролу речног саобраћаја вршило је одељење речне флоте. На простору археолошког локалитета Виминацијум се већ неколико година примењују систематска геофизичка истраживања која претходе археолошким радовима.

Археолошки радови на простору Виминацијума данас обухватају систематска истраживања северне капије легијског логора (porta praetoria), монументалних градских терми и античког амфитеатра, јединог римског амфитеатра на тлу некадашње Горње Мезије. Виминацијумске некрополе, са преко 14.000 откривених гробова, спадају међу најбоље истражене некрополе римског света.

Изградња термоелектране „Костолац Б“ и ширење површинског копа „Дрмно“ на јужним и источним ободима археолошког локалитета условили су систематска заштитна истраживања градских некропола, комуникација, акведуката, занатског центра, приградских насеља и вила.

Археолошки парк Виминацијум

Крајем 2006. године локалитет је отворен као археолошки парк. У оквиру парка презентовано је и покривено више објеката који чине језгро туристичке понуде. То су северна капија легијског логора, монументалне градске терме, део источне некрополе са царским маузолејем императора Хостилијана и палеонтолошка атракција – у целости очуван скелет мамута старог преко милион година.

У археолошком парку је изграђена сва потребна инфраструктура за прихват посетилаца, чије језгро је Domus Scientiarum Viminacium. Самостални приходи археолошког парка треба да унапреде одржавање и даљи развој парка, као и да омогуће напреднија археолошка истраживања у будућности.

Археолошки парк Виминацијум представља модел по коме ће се у будућности развијати археолошки паркови Србије и чини језгро пројекта „Путевима римских царева“.

Геофизичка истраживања и GIS

Систематска геофизича истраживања спроводе се на Виминацијуму у континуитету од 2002. године. Комбинује се више метода, које најчешће обухватају георадарска, геомагнетна и геоелектрична снимања. Геофизичка истраживања редовно претходе свим заштитним истраживањима, а систематско истраживање врши се на простору градског језгра Виминацијума. Истражена је површина од неколико десетина хектара. Уочене су аномалијске зоне које указују на присуство низа објеката и поплочања, што одговара структури урбаног језгра. Потребно је истаћи да у случају геомагнетске методе, највише вредности магнетског поља одговарају објектима који су имали подно грејање или ложишта, док се код георадарске проспекције може уочити да највише амплитуде регистрованог сигнала одговарају објектима зиданим углавном каменом или опеком са доста везивног материјала.

Коришћењем геофизичких метода потврђене су и дефинисане димензије војног логора и града делимично уочене на аеро-снимцима. Детектовани су бедеми града и војног логора на свим претпостављеним правцима њиховог пружања.

Целокупна геофизичка истраживања обухваћена су у комплексној бази података која је у GIS систему комбинована са тродимензионалним моделом терена, аеро-снимцима из разних година, као и са картама и плановима са старих и савремених ископавања.

Domvs Scientiarvm Viminacium

На Виминацијуму је отворен Научноистраживачки и туристички центар (Domvs Scientiarvm Viminacium). Састоји се од једног крила за смештај археолошке екипе, два за смештај гостију и једног у коме је документациони центар, односно део са радионицама и лабораторијама за рад стручног тима. Центар располаже научном библиотеком са читаоницом, салом за презентације, археолошким музејом, са депоима, у коме су изложене касноантичке фреске нађене на виминацијумским некрополама током археолошких ископавања, док је у припреми излагање осталих репрезентативних налаза. Објекат је, између осталог, предвиђен да функционише и као конгресни центар.

Поред више научних конференција, у објекту је одржан IX регионални самит УНЕСКО-а под називом „Савремена уметност и помирење“, коме су присуствовали бројни председници и министри земаља југоисточне Европе.

Објекат, за чију је изградњу у највећој мери одговорна архитекта Емилија Николић, оцењен је као један од пет највећих остварења у Србији током 2011. године.

Линк ка постојећим сајтовима

www.viminacium.org.rs