Justiniana Prima

Царичин град, локалитет који највећи број истраживача данас идентификује са Јустинијаном Примом, представља један од најупечатљивијих примера обнове Илирика спроведене од стране Јустинијан I (527-565). Дух те обнове остао је забележен у делу “О грађевинама” Прокопија из Цезареје, у којем се наводи велики број новоподигнутих и обновљених утврђења на подручју Илирика.
Део тог замашног програма обнове представљало је и подизање нових урбаних центара, међу којима се посебно издваја Јустинијана Прима. Оснивање новог полиса у слабо урбанизованој унутрашњости централног Балкана, у западном делу Средоземне Дакије, на граници са Дарданијом и ван главних путних праваца, представља посебан чин. Његово подизање може се објаснити вољом цара Јустинијана да овековечи место свог рођења, али и потребом да се унутрашњост оснажи подизањем новог црквеног и управног средишта. Нова метропола била је предодређена, према царевој 11. новели од 15. априла 535. године, за седиште архиепископије и седиште префектуре Илирик. Права архиепископије потврђена су десет година касније, 131. новелом од 18. марта 545. године. То што се Јустинијана Прима не помиње као центар цивилне власти у каснијој новели узима се за потврду да је седиште префекта Илирика остало у Солуну.
Царичин град представља, како су показала истраживања, новоизграђени урбани центар који се може идентификовати са Јустинијаном Примом. О томе сведоче снажни фортификациони системи, велики број управних и јавних грађевина, попут терми, базилике, градски тргови, широке улице са портицима, акведукт, цистерна, брана и низ других објекта, откривени током вишедеценијских археолошких ископавања. Археолошка слика у потпуности одговара Прокопијевим описима града: Сазидавши тамо и водовод, постиже да град непрекидно обилује непресушном водом. И много других знатних и помена достојних (грађевина) саградио је оснивач града. Није лако побројати све храмове божје, немогуће је описати све зграде за надлештва, величину тремова, лепоту тргова, чесме, улице, купатила, продавнице. Беше то просто напросто град велик и многољудан и у сваком другом погледу напредан и достојан да буде метропола читаве области (De aedif. IV. i. 20-24).