Пројекти

Археолошки институт до 2020. године функционисао је по систему пројеката.

Од 2020. године прешло се на институционално финансирање, али је институт задржао интерну организацију према ранијем пројектном систему.

ЛИСТА  ПРОЈЕКАТА


АНТИКА

Пројект Министарствa за просвету и науку Републике Србије бр. 177007:

«Романизација, урбанизација и трансформација урбаних центара цивилног, војног и резиденцијалног карактера у римским провинцијама на тлу Србије»

Рад на пројекту усмерен је на анализу римских градских центара у Србији. Истраживања две царске резиденције, у Гамзиграду (Ромулиjана) и у Шаркамену, показала су да оне, поред палате, садрже и специфичне сакралне споменике. На Гамзиграду је у току дефинисање стамбених хоризоната који претходе изградњи палате. Истраживања у Медијани показала су да је овде луксузна вила током IV века прерасла у резиденцијални комплекс, на чијој анализи ће се и даље радити. Процеси трансформације градских центара ишли су у другом правцу. Они су формирани или око домородачких насеља или око војних логора. Насеобине уз логоре су с временом прерастале у центре са свим обележјима града, што подразумева мултиетничку структуру становништва, објекте различитог карактера, као и развијену занатску и трговачку делатност. То показују дугогодишња истраживања Сирмијума и Сингидунума. Посебан сегмент рада на пројекту посвећен је археометалуршким истраживањима која треба да укажу на значај рударства и металургије за настанак и развој урбаних центара.

Рад на пројекту подразумева мултидисциплинарни приступ. Осим на дефинисању грађевинских фаза насеља, радиће се и на праћењу процеса њихове трансформације и међусобних односа. То обухвата анализу архитектонских објеката као и обраду свих покретних налаза, што условљава учешће архитеката, археолога специјалиста за одређене области, антрополога, нумизматичара и епиграфичара.

ПРАИСТОРИЈА

Пројекат: Археологија Србије – културни идентитет, интеграциони фактори, технолошки процеси и улога централног Балкана у развоју европске праисторије (бр. 177020)Руководилац: Проф. Др Славиша Перић


Пројекат подразумева паралелно одвијање теренских истраживања,  геофизичких испитивања, обрадe расположиве грађе са израдом база података, као и примену мултидисциплинарног приступа, под којим се подразумева примена археозоолошких, палеоботаничких, физичко-хемијских анализа и метода апсолутног датовања. С обзиром на доста широк хронолошки распон, од средњег палеолита до доласка Римљана, као и комплексност проблема који прате сваки период праисторије, истраживања у оквиру овог пројекта реализоваће се у оквиру 4 потпројекта:

  1. Културне интеракције у транзиционим процесима од млађег палеолита до раног енеолита на територији Србије (координатор др Славиша Перић)
  2. Заједнице металног доба на тлу Србије (координатор др Александар Булатовић)
  3. Централни Балкан између грчког и келтског света (координатор др Петар Поповић)
  4. Археотехнологија: експлоатација, прерада и циркулација сировина у праисторији на територији Србије (координатор др Драгана Антоновић)

У оквиру прве теме наставиће се трагање за насељима средњег и млађег палеолита, као што су Кременац и Смолућка пећина, на којима предстоје пробна истраживања. Приоритетан задатак теме је упознавање са основним елементима најоригиналније праисторијске културе са територије Србије – културе Лепенског Вира. Пратиће се и њена улога у формирању ранонеолитских заједница на Ђердапу и у осталим деловима Србије. Покушаћемо да до краја одгонетнемо карактер налазишта Лепенски Вир. Инсистираће се на коначном дефинисању међусобног односа старчевачке и винчанске културе. Покушаћемо да идентификујемо обрасце насељавања и међусобног односа неолитских заједница кроз простор и кроз време. Посебна пажња биће посвећена питањима промена у начину исхране, које би указале на економске и друштвене промене у транзиционом периоду мезолит/неолит и током самог неолита.

У оквиру друге теме наставиће се систематска истраживања налазишта Бубањ код Ниша и Хисар у Лесковцу. Ти локалитети својом вертикалном стратиграфијом пружају податке о заједницама које су насељавале централни Балкан, о њиховом међусобном културно-хронолошком односу, као и њиховом односу према културним групама у северној Грчкој, Тракији и Подунављу. Све ово радиће се координирано са Археолошким институтом у Софији и Филозофским факултетом у Скопљу. Наведена истраживања, уз стратиграфију са других локалитета и грађу из музеја у Србији, важна су за мултидисциплинарне анализе етно-културних промена које настају технолошком револуцијом крајем неолита.

Планирано је обнављање истраживања некрополе у Белотићу и публиковање резултата истраживања неколико некропола из бронзаног доба у источној Србији. Наставиће се и сарадња са Музејом у Куманову на истраживању и публиковању праисторијске мегалитске опсерваторије Кокино код Куманова. Пројекат ће се бавити и питањем етно-културних односа у бронзаном добу, који су довели до формирања историјски познатих палеобалканских племена.

Трећа тема одговара протоисторијском, односно раноантичком периоду, када на централном Балкану долази до културних, економских и етничких промена. Од краја V века пре н. е. границе грчке цивилизације помериле су се на север, тако да југ Србије улази у широки појас медитеранског света. Од почетка III века, са насељавањем Келта и формирањем Скордиска у Подунављу, а потом и Поморављу, етничка слика се мења, и све до доласка Римљана крајем I века пре н. е. доминира латенска култура. Радови на овој теми усмерени су на два основна проблема: питање грчког присуства у долини Јужне Мораве, и питање Скордиска, односно процес интеграције Келта и аутохтоних популација.

Истраживања на локалитету Кале у Кршевици, код Бујановца, пружила су драгоцене податке о грчком присуству у том делу Балкана. На око 6% истражене површине показало се  да  се ту налазе значајни остаци урбаног насеља, изграђеног по грчким узорима, које је трајало од почетка IV до првих деценија III века  пре н. е. Било је добро организовано и одржавало је блиске везе са Егејом. Рад на латенском периоду биће заснован на публиковању резултата старијих истраживања, као и новијих ископавања и рекогносцирања, који се односе на проблем Скордиска и локалних популација на простору Ђердапа и источне Србије.

Четврта тема бавиће се технологијом у доба настајања најстарије металургије у Европи. Тако рана појава металургије морала је да има веома јаку технолошку основу. Зато је испитивање праисторијског технолошког развоја изузетно важно и потребно за разумевање процеса развоја људског друштва, а технологија представља полазну основу за тај развој. У оквиру ове теме радиће се на следећим проблемима: 1. испитивање свих врста чврстих сировина које су биле коришћене на територији Србије од палеолита до млађег гвозденог доба (камен, кост, рог, глина, со, руде метала), 2. технологија њихове експлоатације по врстама и по културним периодима, 3. употреба и прерада сировина (технолошко-трасеолошка испитивања), 4. организација радионичких места у насељима и ван њих на местима прибављања сировина, 5. интра- и међукултурна циркулација сировина, 6. значај појединих сировина у одређеним периодима и регионалне варијације – краткорочне и дугорочне промене и континуитет, 7. археометалургија. Истраживања ће се обавити на материјалу са досадашњих ископавања праисторијских локалитета са територије Србије, али и на материјалу са планираних ископавања неких од локалитета: Кременац, Смолућка пећина, Власац, Лепенски Вир, Велесница, Баташево, Јаричиште, Винча, Плочник, Мали Штурац, Масинске њиве, Стублине, Гомолава, Злотска пећина, Бубањ, Зок.

Публиковањем грађе из музејских збирки, ажурирањем археолошке карте, као и прегледом културно-хронолошких односа на већ истраженим и новооткривеним локалитетима допринеће се стварању синтетичких радова о културним транзицијама и интеракцијама, као и економским и технолошким променама у праисторији централног Балкана.

VIMINACIUM

IRS – Виминацијум, римски град и легијски војни логор –  истраживање материјалне и духовне културе, становништва, применом најсавременијих технологија даљинске детекције, геофизике, ГИС-а, дигитализације и 3Д визуализације
Шифра пројекта: III47018Руководилац истраживања: Др Миомир Кораћ
Остале институције укључене у процес истраживања: Центар за нове технологије Виминацијум


    

Остаци античког града и војног логора Виминацијума налазе се у атару села Стари Костолац и Дрмно, на ушћу  Млаве у Дунав, на 12 км од Пожаревца. Значај Виминацијума је у томе што је то једини римски град са легијским логором који није угрожен савременом агломерацијом, а његово богатство крије се већ у површинском, ораничном слоју. Виминацијум је био главни град римске провинције Горње Мезије (Moesia Superior), административни, привредни, војни и културни центар области на северној граници римске империје (limes). У логору на Виминацијуму стално је била смештена легија VII Клаудија (Legio VII Claudia Pia Fidelis), а контролу речног саобраћаја вршило је одељење речне флоте. На простору археолошког локалитета Виминацијум се већ неколико година примењују систематска геофизичка истраживања која претходе археолошким радовима.

Археолошки радови на простору Виминацијума данас обухватају систематска истраживања северне капије легијског логора (porta praetoria), монументалних градских терми и античког амфитеатра, јединог римског амфитеатра на тлу некадашње Горње Мезије. Виминацијумске некрополе, са преко 14.000 откривених гробова, спадају међу најбоље истражене некрополе римског света.

Изградња термоелектране „Костолац Б“ и ширење површинског копа „Дрмно“ на јужним и источним ободима археолошког локалитета условили су систематска заштитна истраживања градских некропола, комуникација, акведуката, занатског центра, приградских насеља и вила.

Археолошки парк Виминацијум

Крајем 2006. године локалитет је отворен као археолошки парк. У оквиру парка презентовано је и покривено више објеката који чине језгро туристичке понуде. То су северна капија легијског логора, монументалне градске терме, део источне некрополе са царским маузолејем императора Хостилијана и палеонтолошка атракција – у целости очуван скелет мамута старог преко милион година.

У археолошком парку је изграђена сва потребна инфраструктура за прихват посетилаца, чије језгро је Domus Scientiarum Viminacium. Самостални приходи археолошког парка треба да унапреде одржавање и даљи развој парка, као и да омогуће напреднија археолошка истраживања у будућности.

Археолошки парк Виминацијум представља модел по коме ће се у будућности развијати археолошки паркови Србије и чини језгро пројекта „Путевима римских царева“.

Геофизичка истраживања и GIS

Систематска геофизича истраживања спроводе се на Виминацијуму у континуитету од 2002. године. Комбинује се више метода, које најчешће обухватају георадарска, геомагнетна и геоелектрична снимања. Геофизичка истраживања редовно претходе свим заштитним истраживањима, а систематско истраживање врши се на простору градског језгра Виминацијума. Истражена је површина од неколико десетина хектара. Уочене су аномалијске зоне које указују на присуство низа објеката и поплочања, што одговара структури урбаног језгра. Потребно је истаћи да у случају геомагнетске методе, највише вредности магнетског поља одговарају објектима који су имали подно грејање или ложишта, док се код георадарске проспекције може уочити да највише амплитуде регистрованог сигнала одговарају објектима зиданим углавном каменом или опеком са доста везивног материјала.

Коришћењем геофизичких метода потврђене су и дефинисане димензије војног логора и града делимично уочене на аеро-снимцима. Детектовани су бедеми града и војног логора на свим претпостављеним правцима њиховог пружања.

Целокупна геофизичка истраживања обухваћена су у комплексној бази података која је у GIS систему комбинована са тродимензионалним моделом терена, аеро-снимцима из разних година, као и са картама и плановима са старих и савремених ископавања.

Domvs Scientiarvm Viminacium

На Виминацијуму је отворен Научноистраживачки и туристички центар (Domvs Scientiarvm Viminacium). Састоји се од једног крила за смештај археолошке екипе, два за смештај гостију и једног у коме је документациони центар, односно део са радионицама и лабораторијама за рад стручног тима. Центар располаже научном библиотеком са читаоницом, салом за презентације, археолошким музејом, са депоима, у коме су изложене касноантичке фреске нађене на виминацијумским некрополама током археолошких ископавања, док је у припреми излагање осталих репрезентативних налаза. Објекат је, између осталог, предвиђен да функционише и као конгресни центар.

Поред више научних конференција, у објекту је одржан IX регионални самит УНЕСКО-а под називом „Савремена уметност и помирење“, коме су присуствовали бројни председници и министри земаља југоисточне Европе.

Објекат, за чију је изградњу у највећој мери одговорна архитекта Емилија Николић, оцењен је као један од пет највећих остварења у Србији током 2011. године.

Линк ка постојећим сајтовима

www.viminacium.org.rs

Одабрана библиографија

М. Арсенијевић, Два мања налаза римског новца из Народног музеја у Пожаревцу, Viminacivm 12, Пожаревац 2001, 185–201.

М. Арсенијевић, Каталог збирке римског царског новца од I до III в. Народног музеја у Пожаревцу, Viminacivm 13–14, Пожаревац 2003, 109–142.

М. Арсенијевић, Периоди похрањивања остава римског новца током III века н. е. у Горњој Мезији, Гласник Српског археолошког друштва 20, Београд 2004, 225–234.

M. Arsenijević, M. Tapavički-Ilić, S. Redžić, Dva nova tipa reversnih predstava kovnice Nikeje sa nekropole Više grobalja, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd 2006, 107–110.

M. Arsenijević, S. Redžić, M. Tapavički-Ilić, Jedan redak primerak kovanja Avgusta Oktavijana pronađen na Viminacijumu, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd 2006, 87–90.

I. Bogdanović, Rezultati arheološko-geofizičkih istraživanja na lokalitetu „Kod Koraba“ (istočna nekropola Viminacijuma), Arheologija i prirodne nauke 5 (2009), Beograd 2010, 83–110.

Б. Борић-Брешковић, Две оставе бакарног римског новца Виминацијума и Дакије, Зборник Народног музеја XIII-1, 1988, 89–101 и 8 табли.

B. Borić-Brešković, Reversne predstave na novcu kolonije Viminacijuma, magistarski rad, Beograd 1971, rukopis.

Б. Борић-Брешковић, Новац колоније Виминацијума, Збирка Светозара Ст. Душанића (изд. Народни музеј Београд), Београд 1976.

Б. Борић-Брешковић, Реверсне представе на новцу колоније Виминацијума, Зборник Народног музеја XII-1, 1986, 138–142.

Б. Борић-Брешковић, Ковање Филипа II у Виминацијуму и проблем VI године виминацијумске ере, Нумизматичар 10, Београд 1987, 24–33.

Б. Борић-Брешковић, Aureus Aurelijana (270–275), Римски цaрски градови и палате у Србији (ed. Д. Срејовић), Галерија САНУ, књ. Београд 1993, 363, кат. бр. 163.

B. Borić-Brešković, Tokovi srebrnog novca u rimskom i predrimskom periodu, Antičko srebro u Srbiji, Beograd 1994, 33–45.

Ђ. Бошковић, Извештај и кратке белешке са путовања, Старинар III, Београд 1931, 188–189.

J. Brunšmid, Unedierte Münzen von Dacien und Moesien im kroatischen Nationalmuseum in Agram, Numismatische Zeitschrift XXXV, Wien 1903, 205–220.

Д. Ђокић, Д. Јацановић, Топографска грађа Стига, Пожаревац, Viminacivm 7, Пожаревац 1992, 61–110.

M. Ђорђевић, Римски камени саркофази из Виминацијума, Viminacivm 4–5/1989–1990, Пожаревац 1990, 133–147.

Ј. Драгашевић, Археологијско-географска истраживања, Гласник српског ученог друштва 45, Београд 1877, 19–20.

Б. Дрча, Увод у типолошко разврставање бронзаног новца Gloria Romanorvm, Нумизматичар 21/1998, Београд 2000, 32–53.

Б. Дрча, Допринос сврставању бронзаног новца валентинијанског периода у његове историјске оквире, Нумизматичар 22–23/1999–2000, Београд 2003, 93–104.

Б. Дрча, Сепулкрални налаз посребреног новца Констанција и Констанса из Виминацијума, Нумизматичар 24–25/2001–2002, Београд 2005, 141–142.

С. Душанић, Новац колоније Виминацијум и датуми из римске историје средине III века, I. Локална ера Виминацијума (The coins of colonia Viminacium and the dates from the roman history of the middle third century. I The local era of Viminacium), Старинар XII, Београд 1961, 141–143.

M. Dušanić, Vojnički poznoantički natpisi sa našeg limesa, magistarski rad, Beograd 1973, rukopis.

S. Dušanić, The era of Viminacium, Kovanje i kovnice antičkog i srednjovekovnog novca, Narodni muzej Beograd, Beograd 1976, 53–58.

E. Georg, Die Münzprägung von Viminacium und die Zeitrechnung der Provinz Ober-Moesien, Numismatische Zeitschrift 68, Wien 1935, 35–43.

Ö. Gohl, Daciai es Moesiai pénzek, Numizmatikai Közlöny V, Budapest 1906, 77.

S. Golubović, A Grave in the Shape of a Well from the Necropolis of Viminacium, Archaeologica Bulgarica 3, Sofia 1999, 9–22.

С. Голубовић, Обућа из триконхалне гробнице из Виминацијума, Viminacivm 10, Пожаревац 2000, 83–100.

С. Голубовић, Прилог проучавању оловних саркофага у Горњој Мезији, Viminacivm 12, Пожаревац 2001, 135–158.

S. Golubović, Decorated lead sarcophagi in Moesia Superior, LIMES XVIII, Proceedings of the XVIIIth Internations Congress of Roman Frontier Studies held in Amman, Jordan (September 2000), BAR International Series 1084 (II) 2002, 629–640.

S. Golubović, Jewellery and the Costume Decorations in the Cremation Graves from Viminacium, Anodos, Studies of the Ancient World 3/2003, Trnava 2004, 79–90.

S. Golubović, Graves in the Shape of a Well or Sacrificial Pits at Viminacium?, The Lower Danube in Antiquity (VI C BC–VI C AD), International Archaeological Conference 6–7. 10. 2005, Bulgaria-Tutrakan, ed.: Lyudmil F. Vagalinski, Bulgarian Academy of Sciences, National Institute of Archaeology and Museum, Sofia 2007, 121–130.

S. Golubović, Grobovi u obliku bunara sa nekropola Viminacijuma, Beograd 2008.

S. Golubović, Izveštaj o arheološkim istraživanjima na lokaciji Kod Koraba (Viminacijum), Arheološki pregled 2/3, Beograd 2008, 46–50.

S. Golubović, N. Mrđić, S. C. Speal, Killed by an Arrow – Grave 152 from Viminacium, XVI ROMEC (The Roman Military Equipment Conference), Xantener Berichte 16, 2009, 55–63.

S. Golubović, M. Korać, Cremation Burials at Viminacium (I–III c. AD.), Funerary Practices in Central and Eastern Europe (10th c BC – 3rd c. AD), Brăila–Braşov 2008, 109–118.

V. Ivanišević, Katalog novca sa lokaliteta Svetinja u Kostolcu, Starinar XXXVIII, 1987, 59–63.

В. Иванишевић, Византијски новац (491–1092) из збирке Народног музеја у Пожаревцу, Нумизматичар 11, 1988, 87–99, сл. 1–96.

Д. Јацановић, Келтски гроб из Костолца, Viminacivm 2, Пожаревац 1988, 7–14.

Д. Јацановић, Остава републиканских римских денара из Виминацијума, Viminacivm 2, Пожаревац 1988, 25–39.

Д. Јацановић, Каснолатенски лок. „Дунавац” у Костолцу, Гласник Српског археолошког друштва 13, Београд 1997, 127–134.

M. Jeremić, Viminacium – Kostolac, Arhitektura na lokalitetu „Više burdelja”, Arhеološki pregled 19/1977, 55–57.

M. Jeremić, Viminacium – Kostolac, Grobne konstrukcije nekropole na lokalitetu „Više burdelja”, Arheološki pregled 19/1977, 57–60.

К. Јиречек, Војна цеста од Београда за Цариград, Зборник, књ. 1, Београд 1959.

Č. Jordović, Velika Kapija – rimska nekropola i naselje, Arheološki pregled 21/1980, Beograd 1980, 123–126.

Ч. Јордовић, Виминацијум 1983–1989. година, Гласник Друштва конзерватора Србије 14, 1990, 63–65.

Ч. Јордовић, Грнчарски и цигларски центар у Виминацијуму, Саопштења РЗ XXVI, Београд 1994, 95–106.

А. Јовановић, Римске некрополе на територији Југославије, Београд 1984.

Б. Јовановић, Некропола на Пећинама и старије гвоздено доба Подунавља, Старинар XXXVI, Београд 1985, 13–17.

Ф. Каниц, Србија. Земља и становништво, од римског доба до краја XIX века, прва књига, Београд 1985, 177– 87.

F. Kanitz, Römische Studien in Serbien, Denkschriften der kaiserlichen Akad. der Wiss. in Wien, 1892, 16–20.

V. Kondić, Lj. Zotović, Viminacium – rezultati arheoloških istraživanja u 1974. god., Arheološki pregled 16/1974, 94–98.

M. Korać, The Paintings in the Late Clasical Tombs in Viminacium, in: The Age of Tetrarchs (ed. D. Srejović), Belgrade 1995, 166–183.

M. Korać, R. Pavlović, N. Mrđić, Viminacijum – daljinska detekcija i GIS, Arheologija i prirodne nauke I, Beograd 2006, 21–36.

M. Korać, N. Mrđić, V. Stojanović, Primena georadara u istraživanjima rimskog akvedukta na Viminacijumu, Arheologija i prirodne nauke I, Beograd 2006, 37–46.

M. Korać, N. Mrđić, M. Mikić, Kartiranje rimskog akvedukta na Viminacijumu pomoću globalnog sistema za pozicioniranje (GPS), Arheologija i prirodne nauke II (2006), Beograd 2006, 7–26.

M. Korać, S. Marković, J. Obradović, Primena VR panorama u vizuelizaciji kulturnog nasleđa na interaktivnom CD ROM-u „VIMINACIUM LUMEN MEUM“, Arheologija i prirodne nauke II (2006), Beograd 2006, 97–104.

M. Korać, The Paintings of Viminacium, Die Malkunst Viminaciums (Slikarstvo Viminacijuma), Center for New Technologies Viminacium, Beograd 2007.

M. Korać, S. Golubović, N. Mrđić, ITINERARIUM ROMANUM SERBIAE, Putevima rimskih imperatora, Center for New Technologies Viminacium, Beograd 2009.

M. Korać, N. Mrđić, Cemetery as a battlefield. Weapon finds from Viminacium cemeteries XVI ROMEC (The Roman Military Equipment Conference), Xantener Berichte 16, 2009, 107–123.

M. Kosorić, Humka kod Kostolca, Starinar XI /1960, Beograd 1961, 197–198.

L. F. Marsili, Danubius pannonico-mysicus observationibus geographicis, astronomicis, hidrographiicis, historicis,

physicis perilustratus, Hagae 1726.

M. Mikić, V. Stojanović, N. Mrđić, Primena gradiometra za potrebe zaštitnih arheoloških istraživanja na Viminacijumu – lokalitet Rit, Arheologija i prirodne nauke II (2006), 21–26.

Ž. Mikić, Trepanacija lobanja na antičkom Viminacijumu – antropološke informacije, Arheologija i prirodne nauke I (2006), 9–20.

Ž. Mikić, Nekropole seobe naroda na Viminacijumu – antropološka revizija, Arhaika 1, Beograd 2007, 209–217.

Ž. Mikić, Deux necropoles de la Grande migration des peuples a Viminacium, Balcanica XXXVIII/ 2007, Belgrade 2008, 45–55.

Г. Милошевић, Рановизантијска архитектура на Светињи у Костолцу, Старинар XXXVIII/1987, Београд 1988, 39–58.

G. Milošević, Medieval Settlement in the Subur-bium of Braničevo, Старинар XLII/1991, Београд 1993, 187–195.

Б. Миловановић, Вегетабилни мотиви на надгробним споменицима из Виминацијума, Viminacivm 12, Пожаревац 2001, 109–134.

B. Milovanović, Earring – Symbol of Femininity of Roman Ladies of Viminacium, Anodos, Studies of the Ancient World 3/2003, Trnava 2004, 131–143.

Б. Миловановић, Случајни налази стаклених посуда из Виминацијума и околине, Гласник Српског археолошког друштва 21, Београд 2005, 293–317.

B. Milovanović, A. Raičković, S. Rеdžić, Stilsko-tipološke odlike i poreklo formi naušnica rimskog perioda u Srbiji, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd 2006, 61–80.

B. Milovanović, A. Raičković, S. Redžić, Posude sa apliciranim zmijama iz zanatskog centra Viminacijum, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd 2006, 69–76.

B. Milovanović, A. Raičković, Delovi olovnih vodovodnih cevi sa Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 3, Beograd 2007, 25–30.

B. Milovanović, D. Rogić, D. Despotović, Fragmenti zidnog slikarstva sa Termi iz Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 3, Beograd 2007, 75–81.

B. Milovanović, Simbolika prikazanih životinja na nadgrobnim stelama iz Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 4, Beograd 2008, 15–25.

B. Milovanović, A. Raičković, Rezultati istraživanja jugozapadnog dela lokaliteta Pirivoj (Viminacijum), Arheologija i prirodne nauke 5, Beograd 2009, 7–29.

B. Milovanović, Neki od hrišćanskih motiva u antičkoj umetnosti, Zbornik radova – Ikonografske studije 2, Beograd 2009, 99–106.

M. Mirković, Rimski gradovi na Dunavu, Beograd 1968.

M. Mirković, Die christliche Kirche und das Christentum in de zentralillyrischen Provinzen im 4. und 6. Jahrhundert, Late Roman and Early Byzantine Cities on the Lower Danube from the 4th to the 6th Century A. D., International Conference, Poznań, Poland, 15–17 November 1995 (ed. A. B. Biernacki and P. Pawlik), Poznań 1997, 39–56.

M. Mirković, The Legionary Camps at Singidunum and Viminacium in the Defensive System in the fourth – fifth and sixth centuries: Romans and Barbarians, Studia Danubia. Pars Romaniae, Seria Symopsia I (The Roman Frontier at the Lower Danube 4th–6th, The second International Symposium (Murighio/Halmirys, 18–24 August 1996), Bucharest 1998, 117–130.

M. Mirković, Eine Schiffslände des späten 6. Jahrhunderts bei Viminacium?, Der Limes an der unteren Donau von Diokletian bis Heraklos, Vorträge der Konferenz Svištov, Bulgarien 1–5 September 1998 (ed. G. von Bülow und A. Milčeva), Sofia 1999, 17–25.

N. Mrđić, D. Rogić, Vlaga – uzrok štete na fresko slikarstvu, Arheologija i prirodne nauke I (2006), 119–126.

С. М. Ненадовић, А. Јуришић, Археолошки радови, Римске циглане у Новом Костолцу, Саопштења I, Београд 1956, 129–130.

S. Nikolić, A. Raičković, Ceramic Balsamaria-Bottles: the Example of Viminacium, Starinar LVI/2006, Beograd 2008, 327–336.

S. Nikolić, A. Raičković, Prosopomorphic vessels from Moesia Superior, Starinar LVIII, Beograd 2009, 135–146.

Г. Орлов, Нове варијанте виминацијских монета царева Гордијана III и Филипа Оца, Зборник Филозофског факултета III, Beograd 1955, 29–43.

B. Pick, Die antiken Münzen Nordgriechenlands I 1: Dacien und Moesien, Berlin 1898.

B. Pick, K. Regling, Die antiken Münzen Nordgriechenlands, I 2: Dacien und Moesien, Berlin 1910.

M. Pindić, Retrospektiva terenskih radova na ostacima Viminacijuma i novi nalazi, Limes u Jugoslaviji I, Beograd 1961, 125–130.

И. Поповић, Pадионица оловних предмета или светилиште култа дунавских коњаника у Виминацијуму, Viminacivm 7, Пожаревац 1992, 29–56.

I. Popović, Rimski monetarni nakit u Srbiji, Numizmatičar 16, Beograd 1993, 59–60, T. I–IV.

М. Поповић, Светиња, нови подаци о рановизантијском Виминацијуму, Старинар XXXVIII/1987, Београд 1988, 1–37.

М. Поповић, В. Иванишевић, Град Браничево у средњем веку, Старинар XXXIX/1988, Београд 1988, 125–179.

M. Pravilović, Viminacium, Kostolac. 1. Pećine – rimska nekropola, Arheološki pregled 21/1979, 118–123.

A. Raičković, S. Redžić, B. Milovanović, Posude sa apliciranim zmijama iz zanatskog centra Viminacijum, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd 2006, 69–76.

A. Raičković, S. Redžić, Keramičke i opekarske peći Viminacijuma – lokacije „Pećine” i „Livade kod Ćuprije”, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd, 2006, 81–106.

A. Raičković, S. Redžić, D. Rogić, Terakote sa prostora centra Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd, 2006, 77–86.

A. Raičković, S. Vuković, Keramičarska peć sa istočne nekropole Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 4, Beograd 2009, 7–14.

S. Redžić, A. Raičković, V. Miletić, Arheološka istraživanja lokaliteta Stig na osnovu georadarskih ispitivanja, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd, 2006, 47–56.

S. Rеdžić, A. Raičković, B. Milovanović, Krstaste fibule u grobovima viminacijumskih nekropola, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd 2006, 27–45.

S. Redžić, A. Raičković, S. Golubović, Hronologija viminacijumskih nekropola u svetlu pronađenih fibula, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd 2006, 57–60.

S. Redžić, Military Belts from Eastern Cemeteries of Viminacium, XVI ROMEC (The Roman Military Equipment Conference), Xantener Berichte 16, 2009, 215–220.

S. Redžić, VTERE FELIX Belt Sets on the Territory of Viminacium, Starinar LVIII/2008, Beograd 2009, 155–161.

Д. Рогић, Д. Деспотовић, Предлог рестаурације и презентације делова декоративног сликарства виминацијумских терми, Иконографске студије 2, 2008, 271–276.

М. Ростовцевъ, Двь позне – античныя раписныя гробницы изъ Костолца (Viminacium) и Рька Девне (Marcianopolis), Петроградь 1915.

Д. Спасић, Средњовековна некропола „Код гробља” у Старом Костолцу, Viminacivum 4–5/1989&‐1990, Пожаревац 1990, 157–175.

Д. Спасић, Случајни налази келтског порекла са локалитета „Чаир” у Старом Костолцу, Viminacivum 7, Пожаревац 1992, 5–20.

Д. Спасић, Једна гробна целина из Виминацијума, Гласник Српског археолошког друштва 12, Београд 1996, 99–106.

Д. Спасић, Прилог проучавању традиције Скордиска у Виминацијуму, Гласник Српског археолошког друштва 13, Београд 1997, 33–45.

Д. Спасић-Ђурић, Виминацијум: главни град римске провинције Горње Мезије, Пожаревац 2002.

Д. Срејовић, Римске некрополе раног царства у Југославији, Старинар XIII–XIV/1962–1963, Београд 1963, 49–84.

М. Станојловић, Скидање зидних слика из једног гроба у Виминацијуму августа–септембра 1990, Гласник Друштва конзерватора Србије 15, 1991, 53–58.

М. Станојловић, Нека опажања о употребљеним малтерима за зидање и малтерисање гробова у Виминацијуму, Гласник Друштва конзерватора Србије 16, 1992, 56–59.

М. Станојловић, Конзервација зидних слика скинутих из једног гроба у Виминацијуму, Гласник Друштва конзерватора Србије 18, 1994, 82–84.

М. Станојловић, Могућа презентација конзервираних зидних слика из Виминацијума, Гласник Друштва конзерватора Србије 21, 1997, 59–60.

В. Стојановић, М. Тапавички-Илић, Келтски гробови са Рудина у Старом Костолцу, Гласник Српског археолошког друштва 23, Београд 2007, 245–252.

M. Tapavički-Ilić, The Romanization of Scordiscian Pottery (as shown by the example of bowl finds from Viminacium), Rei Cretariae Romanae Acta 40, (2008), 195–197.

M. Tapavički-Ilić, Finds of Dacian Pots from the Roman Graves in Viminacium, Proceedings of the 10th International Colloquium of Funerаry Archaeology, Funerary Practices in Central and Eastern Europe (10th century B. C. to 3rd century A. D.), Editura Istros Muzeul Brăilei, Tulcea, Румунија, Brăila–Braşov 2008, 215–224.

M. Tapavički-Ilić, Glazed pottery as grave goods (shown on the examples from Viminacium), in: Late Roman glazed pottery in Carlino and in central-east Europe. Production, function and distribution, Carlino 2009, BAR International Series 2068, 2010, 123–131.

Д. Тодоровић, Заштита меморија у Виминацијуму, Гласник Друштва конзерватора Србије 15, 1991, 164–165.

M. Томовић, Прилог проучавању камених вотивних икона са територије Виминацијума, Viminacivm 4–5, Пожаревац 1989–1990, 89–132.

М. Томовић, Проконески саркофаг са гирландама из VIMINACIVMA, Viminacivm 6, Пожаревац 1991, 69–82.

Л. Трбуховић, Нека разматрања о локалитету „Светиња” у Костолцу, Viminacivm 4–5, Пожаревац 1989–1990, 193–198.

M. Валтровић, Откопавање у Костолцу, Старинар 3/1886, 23–27; 116.

M. Валтровић, Откопавање у Костолцу, Старинар 4/1887, 130.

M. Валтровић, Откопавање у Костолцу, Старинар 6/1889, 112; 114–115.

M. Васић, Годишњак Српске краљевске академије 17/1903, 248 и даље.

M. Васић, Годишњак Српске краљевске академије 19/1905, 267–268.

M. Васић, Новци колоније Виминацијума, Глас Српске краљевске академије LII , Београд 1896.

M. Васић, Извештај Српској Краљевској Академији Наука о ископавањима у Костоцу у 1902, Годишњак Српске краљевске академије 16/1903, 201–228.

N. Vulić, Prägungen der Dacia und von Viminacium, Numismatische Zeitschrift XXXIV, Wien 1902, 139–141.

J. Zeiler, Les origines chrétiens des provinces danubiennes de l’Empire romain, Paris 1918.

Љ. Зотовић, Некрополе спаљених покојника на територији Горње Мезије, Лесковачки зборник VIII, Лесковац 1968, 19–30.

Љ. Зотовић, Историјски услови развоја оријенталних култова у римским провинцијама на територији Југославије, Старинар XIX/1968, Београд 1969, 59–74.

Љ. Зотовић, Промене у формама сахрањивања забележене на територији Југославије у времену од I до VI векa, Лесковачки зборник X, Леcковац 1970, 19–24.

Lj. Zotović, Viminacium, Arhеološki pregled 15/1973, 47–50.

Љ. Зотовић, Рано хришћанство у Виминацијуму кроз изворе и археолошке споменике, Viminacivm 8–9/1994, Пожаревац 1994, 59–72.

Lj. Zotović, Christianity in Viminacium, in: The Age of Tetrarchs (ed. D. Srejović), Belgrade 1995, 336–348.

Lj. Zotović, Der Paganismus in Viminacium, Starinar XLVII/1996, Beograd 1996, 127–137.

M. Tapavički-Ilić, The Romanization of Scordiscian Pottery (as shown by the example of bowl finds from Viminacium), Rei Cretariae Romanae Acta 40, (2008), 195

Објекат, за чију је изградњу у највећој мери одговорна архитекта Емилија Николић, оцењен је као један од пет највећих остварења у Србији током 2011. године.

СРЕДЊИ ВЕК

Шифра пројекта у МПИН: 177021Назив пројекта: Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштваРуководилац пројекта: Вујадин ИванишевићПериод реализације пројекта: 2011–2015


Пројект има за циљ проучавање бројних тема – од процеса дезурбанизације у касноантичком раздобљу до поновне урбанизације у средњем веку, с посебним освртом на развој града, фортификације, насеља, материјалне културе, привреде, технологије и антрополошких одлика популација које су насељавале просторе централног Балкана. У појединим сегментима Пројект дотиче и период османске и аустријске окупације. Истраживање поменутих тема из археологије, историје, технологије и антропологије је од великог значаја за разјашњавање неких још недовољно обрађених проблема који се тичу формирања утврђених градова, организовања одбране, насељавања, становања, привреде, трговинског промета, технолошке базе, локалне производње добара и, напослетку, одлика популације кроз анализу хуманог остеолошког материјала. Питања дезурбанизације и насељавање подразумевају изучавање односа града, фортификација и насеља у рановизантијском периоду, са посебним освртом на проблеме Сеобе народа и насељавања Германа, Хуна, Словена и Авара. Посебан вид истраживања чиниће проучавање фортификација и манастирских комплекса. Обрада средњовековних фортификација у контексту урбанизације средњовековне Србије биће заснована на истраживањима како фортификација, тако и утврђених градова. Паралелно с тим, изучавање материјалне културе одвијаће се кроз мултидисциплинарни прилаз – од археолошке анализе до археометријског испитивања грађе, ради утврђивања технолошке базе, путева промета и културних утицаја.

МЕЂУНАРОДНИ  ПРОЈЕКТИ

Међународни пројеккти Археолошког института Београд:


Project TRAME: TRACCE DI MEMORIA

Living Danube Limes

Immersive Storytelling Driven Cooperation for Cultural Heritage Dissemination in Western Balkans

T-PAS

Danube Limes Brand